Дојче веле: Руско-украјински сукоб - зашто руске снаге заобилазе Покровск?

Руска војска наставља напредовање у источној Украјини, али Покровск, као значајно саобраћајно чвориште, остаје нетакнут. Стручњаци сматрају да је стратегија избегавања уличних борби део ширег плана да се пресеку логистичке линије украјинских трупа.

Руска армија заобилази Покровск с јужне стране, али стручњаци сматрају да без заузимања тог града на истоку Украјине није вероватан продор руских снага према милионском граду Дњепру. Шта је циљ?

Од августа 2024. траје дискусија у медијима и стручним круговима шта би се десило ако руске снаге заузму Покровск у Украјини. Тада су се руске трупе приближиле важном саобраћајном чворишту на западу Доњецке области. Украјинске снаге до сада су успевале да зауставе руско напредовање, с изузетком јужног дела тог фронта, где су Руси заобишли Покровск, објавио је Дојче веле.

У медијима се претпоставља да Руси само привремено избегавају уличне борбе у Покровску да би напредовали даље у Дњепропетровској области. Да ли је то могуће и колико брзо Руси могу да дођу до града Дњепра?

Тактика Русије

„Није вероватно да ће Покровск оставити иза себе и да ће се протегнути у другом правцу“, каже Виктор Трегубов, портпарол украјинског пука Хориција. „То би било нелогично и рискантно за њих“. Он рачуна с тим да ће руске снаге да преместе тежиште свог деловања на север Доњецке области, у правцу градова Костантиновка, Краматорск и Славјанск, који су под контролом Кијева.

Трегубов каже да би то одговарало обелодањеним циљевима Руске Федерације, која је Доњецку област на основу анексије већ унела у устав као своју територију. Према мишљењу украјинских војних стручњака, руске снаге заобишле су Покровск с југа да би одсекле логистичке правце украјинске војске, и не намеравају да наставе у правцу Дњепра.

И Маркус Рајзнер, аустријски војни стручњак и пуковник аустријске војске, сматра да сада руској армији није важно заузимање нових насеља, већ прекидање путева снабдевања украјинских снага. „Чисто војно гледано, у оперативном смислу, за Русију има више смисла да не иде даље на запад“, рекао је.

Руси би могли да понове продор према југу код Изјума у Харковској области, који је једном пропао, што би појачало притисак на украјинске снаге у Доњецкој области. Рајзнер сматра да Украјинцима за сада тамо успева да се одбране, али и да је напредовање руских снага на другим местима, нарочито заузимање Курахова почетком јануара ослободило руске јединице за премештање у подручју Покровска.

Он указује на то да се борбе за Покровск разликују од оних за друге градове. До сада није било масовне употребе артиљерије, као у Бахмуту који су Руси заузели у пролеће 2023. „Мислим да Руси покушавају да сачувају Покровск и да га онда заузму уз што мање разарања“, каже Рајзнер. Он објашњава да Руси виде Покровск као „важно саобраћајно чвориште за напредовање ка западу, северозападу и северу“. Додаје и да иза Руса „лежи разорена земља, скоро без корисне инфраструктуре“.

Када ће бити угрожен Павлоград?

Ако руске снаге једном крену из Покровска у Дњепропетровску област, први већи град на том путу био би Павлоград. Главни и одговорни уредник портала Ценсор.нет и стручњак за војна питања Јуриј Бутусов био је и саветник украјинског Министарства одбране. Он сматра да неће доћи до брзог руског напредовања али упозорава да би, уколико руске снаге не буду заустављене, Павлоград могао да буде угрожен за годину и по.

Бутусов подсећа да је Русима од Авдијевке, коју су заузели почетком прошле године, до Покровска, за растојање од 40 километра било потребно пола године. Од Покровска до Павлограда је удаљеност више него двострука. Бутусов каже да је „прерано да се говори о Павлогарду“, иако сматра да је ситуација у Дњепропетровској области „изузетно опасна“.

Дмитро Павлов, представник локалне власти у Павлограду, каже: „Извештаји о ситуацији око Павлограда стварају нервозу, али павлоградске институције и институције округа раде ефикасно“. Он наводи да у граду живи 100 000 људи, а у ширем подручју више од 230 000. Међу њима су протерани из Доњецка и других области источне Украјине у којој се воде борбе.

Источно од града је подручје у којем концерн ДТЕК има десет рудника. Поред тога ту је и хемијска индустрија, производња експлозива и муниције. У време Совјетског Савеза ту се добијало гориво за балистичке атомске ракете које су произвођене у погонима фабрике Јужмаш. Управо те погоне је Русија напала крајем 2024. балистичком ракетом средњег домета Орешник. А од Павлограда до града Дњепра је око 75 километара.

Значај града Дњепра

Са скоро милион становника, Дњепар је после Кијева, Харкова и Одесе, четврти град по величини у Украјини. Ради се о једном од највећих индустријских центара. После избијања сукоба у Донбасу 2014. године, поред Харкова је и Дњепар постао значајан центар за снабдевање украјинских снага.

Познавалац војних прилика, новинар Бутусов, наглашава да Русија жели да „уништи одбрамбени потенцијал Украјине“. Он сматра да би из Покровска руске снаге могле да крену у различитим правцима и да појачају нападе тамо где су најслабије војне формације Украјине.

Рајзнер каже да ће брзина руског напредовања према Дњепру зависити од тога да ли ће Украјина направити јаке утврђене положаје и да ли има на располагању резервне трупе. Он напомиње да су се на другим деловима фронта појавили проблеми па је Украјина морала да се повуче.

Али и за Русе је ситуација тешка. „Дилема Руса је да су им бокови све слабији што више продиру у неком правцу, а линије снабдевања су дуже. То је оно што им је сломило кичму почетком рата“, каже Рајзнер. Он је упоредио тактику руске армије са куглицама у ланчићу. „Они покушавају да перле нанижу једну на другу и ослањају се на последњу“, каже тај војни стручњак и указује да се управо то види у Покровску.

(Време)