Dvostruko smanjenje plata državnim službenicima u Irskoj

U Irskoj se vlada od početka svetske ekonomske krize nije nije ustezala od dramatičnog stezanja kaiša.

Pošto je država u velikim dugovima, vlada je po drugi put za godinu dana smanjila socijalna davanja i plate u državnom sektoru.

Zbog toga u Irskoj malo ko božićne i novogodišnje praznike dočekuje u prazničnom raspoloženju, navodi Bi-Bi-Si-jev dopisnik iz Dablina.

Glavne ulice irske prestonice su pune ljudi, ulični izvodjači pevaju božićne pesme i skupljaju novac za dobrotvorne svrhe, ali situacija u zemlji je daleko od toga da bude dobra.

U parlamentu je ovog meseca usvojen budžet za sledeću godinu, koji predvidja smanjenje plata svih zaposlenih u javnom sektoru - od učitelja, preko medicinskih sestara, do državnih službenika.

Mišel Kavener, koja radi u ministarstvu pravde, se žali da joj je u poslednjih godinu dana vlada čak dva puta smanjila platu. Kaže da jednostavno ne može da preživi od službeničkih primanja.

"Ja radim dva posla. Oduvek je tako. Uzmem po koju smenu, na primer u pabu, ili na nekom drugom mestu. Tako zaradim za hranu. Ako ne bih radila sa strane - ne bismo imali za hranu. Zato radim oko 70 sati nedeljno, da bih nadoknadila ono što smo izgubili. Za to vreme, bankarima, koji su glavni krivci za krizu, plate rastu, a nama se plate smanjuju dok oni dobijaju povećanje. To je zaista sramota", kaže ona.

Osim bankara, prosečni Irci za krizu krive i vlasnike građevinskih firmi.

U godinama dok je Irskoj ekonomiji dobro išlo, i kada se za tu zemlju često govorilo da je "keltski tigar", bankari su šakom i kapom delili kredite - građevinari su puno zidali, a cene nekretnina su otišle nebu pod oblake.

Jedan od onih koji su u tim godinama puno zaradili je građevinski preduzetnik Majk Volis. On međutim danas bankama duguje 14 miliona evra, koje ne može da vrati zato što ne može da proda ono što je izgradio.

"Mislim da imamo izmedju 75 i 80 stambenih jedinica; većinom je reč o stanovima, ali imamo i poslovni prostor... Imamo čak i fudbalski stadion. Mislim da skoro niko iz gradjevinske industrije danas nije u stanju da bankama vrati ono što je pozajmio kako bi uložio u posao", kaže on.

Međutim, Volis osim svih tih dugova i nekretnina koje ne može da proda, ima i nekoliko barova u Irskoj i veliki vinograd u Italiji, i kaže da nije fer kriviti građevinare zbog doprinosa krizi.

Odgovornost je, prema Volisovom mišljenju, na bankarima koji su delili kredite i omogućavali rast cena nekretnina, kao i na vladi koja to nije sprečila. Uz to, dodaje Majk Volis, ni onima koji primaju plate iz državne kase tada nije bilo loše:

"Jedan od razloga zašto su plate u državnoj administraciji izmakle kontroli je što je naš premijer tokom deset godina - od 1997. do 2007. - bio Berti Ahern. On je sindikatima dao sve što su tražili, javno se hvalio da nema problema sa sindikatima. Naravno da nije imao problema. Dao je sindikatima sve što su tražili", kaže Volis.

Takvo rezonovanje se nimalo ne dopada onima čije su plate smanjene - na primer, demonstrantima koji su se okupili ispred parlamenta da protestuju protiv novog budžeta.

"Nema opravdanja za situaciju u kojoj je vlada izdvojila 54 milijarde kako bi spasila bankare i građevinske preduzetnike koji su zaradili silne pare u vreme kada smo bili "keltski tigar", a da istovremeno imate ljude čije nekretnine vrede daleko manje od stambenih kredita koje su uzeli. Ljudi ostaju bez posla i zbog toga gube krov nad glavom - sve je to velika sramota", kažu demonstranti.

Filip Lejn, profesor ekonomije na dablinskom univerzitetu Triniti, kaže za BBC da vlada nije imala izbora. Budući da je Irska usvojila evro, vlada nije u stanju da izvrši devalvaciju valute. Smanjenje plata i cena je jedini način da se irska privreda učini konkurentnijom, navodi on:

"Ovde se dešava nešto što do sada nije viđeno - ovo je prvi put da se evropska mašinerija suočava sa tako velikim negativnim šokom. Ali posledica članstva u monetarnoj uniji je da, kada ste u krizi, morate da smanjite plate. To je vrlo teško, jer tradicionalno plate ili rastu ili su zamrznute. Smanjenje plata se retko dešava. Tako da je ovo što se dešava u Irskoj veliki eksperiment".

Realizacija toga, naravno, posebno teško pogadja zaposlene u javnom sektoru. Vlada ne može da natera privatnike da i oni smanje plate, ali može da im daje primer. Cilj smanjenja plata i socijalnih davanja nije toliko da se umanji budžetski deficit, nego da se Irska učini jevtinijom, i stoga privlačnijom za investitore.

Međutim, upravo zbog toga će priličan broj Iraca predstojeće novogodišnje praznike provesti u poprilično sumornom raspoloženju.

(BBC)