DŽozef Stiglic: Uvertira u demokratiju 21. veka

Ceo svet slavi demokratsku revoluciju u Tunisu, koja je predstavljala okidač za niz događaja u ostalim delovima regiona, naročito u Egiptu, čije su posledice nesagledive. Oči javnosti širom sveta i dalje su uprte u tu malu zemlju sa deset miliona stanovnika, jer mnogi žele da nauče ekonomske lekcije iz nedavnih događaja i vide da li će mladi, koji su srušili režim korumpiranog autokrate Zina el Abidina Ben Alija, biti u stanju da uspostave stabilan demokratski poredak.

Prevrat u Tunisu pokazuje da ekonomski rast ne predstavlja garant stabilnosti države. Podsećanja radi, procenjuje se da je stopa bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje u protekle dve decenije rasla gotovo pet odsto godišnje, zahvaljujući čemu je Tunis često pominjan kao država koja je ostvarila značajan napredak. Na istom primeru svetska javnost može da nauči da nije dovoljno slepo slediti diktate međunarodnih tržišta. Iako takva praksa predstavlja način za privlačenje inostranih investitora, ipak to ne mora da znači da će biti ostvareni ciljevi u vezi sa smanjenjem stope nezaposlenosti i unapređenjem životnog standarda većine građana. Nesumnjivo, i pre krize koja je izbila 2008. postalo je jasno da berzama preti opasnost od kraha. Najzad, uverili smo se da ni veliki broj obrazovanog stanovništva ne mora da predstavlja preduslov za uspon jedne zemlje.

Širom sveta, države se bore da otvore nova radna mesta, što u najvećoj meri podrazumeva pronalaženje posla za mlade. Ali, visoka stopa nezaposlenosti i sveprisutna korupcija predstavljaju okidač za nerede jer građani smatraju da pravda nije ista za sve i da vlada „ne igra pošteno“. U trenutku kada je nezaposlenost jedan od gorućih problema posao dobijaju oni koji imaju dobre političke veze, a uprkos ograničenom budžetu vladini zvaničnici gomilaju novac, pa se može razumeti gnev građana zbog nepravde, koji je pre svega uperen protiv počinioca takvih zločina. Veliko nezadovoljstvo javnosti na Zapadu zbog ponašanja bankara predstavlja blaži oblik zahteva za uspostavljanje ekonomske pravde, koju traže demonstranti u Tunisu i drugim delovima regiona. Najnoviji događaji, takođe, pokazuju da je demokratski poredak neophodan preduslov za poštenje. Ipak, ne smemo da zaboravimo da se istinska demokratija ne temelji samo na organizovanju izbora, jer se i u državama s takvim sistemom produbljuje jaz između različitih kategorija stanovništva. Ilustracije radi, jedan odsto građana SAD prima gotovo četvrtinu nacionalnog dohotka, a bogatstvo se nejednako raspoređuje. Istovremeno, preti opasnost da će korupcija u „američkom stilu“ doneti nezaslužene „darove“ farmaceutskim kompanijama, čija se vrednost meri milijardama dolara, omogućiti političarima da praktično „kupe“ izbore, kao i predstavljati preduslov za smanjenje poreza za milionere. U tom slučaju ceh bi platiti siromašni. Da zlo bude veće, u mnogim demokratskim državama izbijaju oružani sukobi između različitih slojeva stanovništva. Imajući u vidu tu činjenicu, Tunis predstavlja pozitivan primer snažno izraženog osećanja nacionalne povezanosti, ostvarene posle uspešnog rušenja omraženog diktatora. Ukoliko žele da nastave da koračaju u dobrom smeru, neophodno je da Tunišani budu posvećeni principima transparentnosti, tolerancije i zajedništva - i u političkom i u ekonomskom smislu.

„Poštena igra“ podrazumeva glas naroda, koji se može čuti samo kroz javni dijalog. Svi insistiraju na vladavini prava, ali ostaje pitanje kakva pravila treba usvajati, jer postoji mogućnost zloupotreba i u tom sektoru. Na primer, vlasti mogu koristiti zakone za ostvarenje cilja u vezi sa davanjem istih šansi svim građanima i uspostavljanjem tolerancije, ili za jačanje samo elitnih slojeva. Zahvaljujući talentu i odlučnosti, Tunišani imaju šansu da pokrenu novi sistem koji može da posluži kao uvertira u demokratiju 21. veka. Stoga, međunarodna zajednica, koja je često podržavala autoritarne režime u ime stabilnost, ili je to činila rukovodeći se načelom „neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj“, ima ogromnu odgovornost da na različite načine pomogne Tunisu u narednim mesecima i godinama.

(Danas)