Едвард П. Џозеф: Повратак Трампа на место председника САД могао би да доведе до драстичних промена у спољној политици Вашингтона и још мекши приступ према властима у Србији

 Предавач на Универзитету Џонс Хопкинс у Сједињеним Државама, Едвард П. Џозеф изјавио је да би могући повратак Доналда Трампа на место председника САД могао а доведе до драстичних промена у спољној политици Вашингтона и још мекши приступ према властима у Србији.

„Трамп може покушати да постигне споразум са Русијом о Украјини и гурне Украјину ка територијалном решењу. Ако то уради, показујући неку врсту пријатељског односа са Путином, то се одмах одражава на Балкан. Јер сврставање с аутократом попут Путина значи још мекши приступ (председнику Србије Александру) Вучићу. По мом мишљењу, чак је и администрација (садашњег председника САД) Џозефа Бајдена била превише мека према њему“, казао је он.

Џозеф је у интервјуу за Радио слободна Европа (РСЕ) казао да победа ;демократске кандидаткиње Камале Харис на председничким изборима у САД у децембру не би сигурно значила наставак Бајденовог приступа Балкану „који је у неким аспектима био наставак Трамповог приступа“.

„Трамп је гурао мини-шенген, Бајден је гурао отворени Балкан. Ситуација на Балкану се погоршала, а да ли ће Харис препознати тешкоће са којима се Бајден сусрео на Балкану, с погоршањем од почетка рата у Украјини, и покушати нешто другачије, не знамо. Мислим да би Харис требало да пажљиво испита потешкоће које је Бајденова администрација имала и да се суочи са – како сам то назвао у свом писању – балканским парадоксом“, казао је он.

Додао је да би Харис и њени саветници требало да испитају парадокс зашто се ситуација на Балкану погоршала када је од почетка руске инвазије на Украјину Запад јачи и јединственији, Русија слабија и изолованија, односи Косова и Србије још гори као и односи Србије са земљама у региону.

Џозеф наводи ;да недавна посета баканским престоницама директора ЦИА Вилијема Бернса, који је укључен у сложеним преговорима о прекиду ватре у Гази, одражава сталну бригу Бајденове администрације за Балкан.

„Разлог његовог одласка нема везе с одржавањем високог нивоа интересовања за регион, већ са забринутошћу и бригом око тога. И то је другачије од онога што смо чули на почетку Бајденове администрације. То је била посета за обуздавање, да се упозоре актери попут (председника Републике Српске Милорада) Додика и других који би могли предузети дестабилизујуће кораке“, казао је он.

Професор да сматра да је Бернс током састанка у Београду рекао Вучићу да зна шта се десило у Бањској и каква је била улога председника Србије у томе али и да није сигуран да је његова порука примљена јер ;Бајденова администрација има конфликтан приступ Београду, за разлику од Бањалуке.

„По мом мишљењу, оно што је Бернс рекао (премијеру Косова Аљбину) Куртију јесте да је појачао поруку која се чула и од амбасадор Ховенијера – да не предузима једностране акције и да не дестабилизује регион. Као директор ЦИА-е, Бернс је можда такође настојао да повећа свест о руским активностима и интересовању за регион“, казао је професор.

(Бета)