Emanuele Žiofre: Normalizacija odnosa Beograda i Prištine ostaje ključno pitanje evropskih integracija

 Priština je preduzela niz nekordinisanih akcija, što ne doprinosi napretku i stvara tenzije na terenu, izjavio je danas šef Delegacije EU u Srbiji ambasador Emanuele Žiofre, istakavši da je ključno vratiti se sprovođenju sporazuma, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština.

"Moramo biti sigurni da ljudi koji tamo žive dobijaju neophodne usluge, da imaju normalizovan život i pristup svemu što im je potrebno. To je stav EU. Koristićemo i Plan rasta kako bismo išli u pravom smeru kad je reč o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine", rekao je on u razgovoru za RTS.

Prema njegovim rečima, normalizacija odnosa ostaje ključno pitanje evropskih integracija. "To podrazumeva i realizaciju svih dosadašnjih sporazuma, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština", istakao je Žiofre.

On je rekao i da će Planom rasta i sprovođenjem reformi u naredne tri godine Srbija dobiti milijardu i po evra iz sredstava EU od ukupno šest milijardi evra, koliko je opredeljeno za sve zemlje Zapadnog Balkana.

"Svaka reforma koju je Srbija identifikovala i realizovala biće isplaćena sredstvima koja će se koristiti za obnovu železnice i slične projekte. IPA sredstva ostaju i koristiće se u socijalnom sektoru, zaštiti životne sredine, ali i za infrastrukturne projekte", rekao je on.

Prema njegovim rečima, reforme u okviru Plana rasta u potpunosti će biti u skladu sa reformama koje Srbija mora da sprovede kako bi otvarala i zatvarala poglavlja na putu ka članstvu u EU.

"Potrebna su dodatna sredstva kako bi Srbija bila konkurentnija na tržištu. Zelena i digitalna tranzicija mora da ide brže i dublje, tu je i obrazovni sistem koji treba mladima da pruži veštine potrebne za rad u savremenom svetu. Četvrta oblast koja je označena čine reforme koje treba da se sprovedu u oblasti vladavine prava", rekao je Žiofre, prenosi Tanjug.

Najavio je i da će septembar, mesec evropskih vrednosti, obeležiti brojne manifestacije u Srbiji, te da će u centru Beograda, u Knez Mihajlovoj ulici, biti otvorena i Evropska kuća u kojoj će se građanima Srbije kroz diskusije, izložbe i radionice približiti EU.

Govoreći o nedavnoj poseti francuskog predsednika Emanuela Makrona, ambasador Žiofre kaže da je ta poseta bila veoma važna, kako na bilateralnom planu, tako i kada je reč o evrointegracijama. Kada je reč o infrastrukturnim projektima na kojima EU zajedno sa Srbijom radi, ambasador Žiofre kaže da ih ima toliko da ne može svih ni da se seti. "Radi se puno pre svega na rekonstrukciji železnice. Radimo na 'Tiršovoj 2', imamo projekte iz ekologije, obnovljive energije. Ovo je važan signal za dalje evrointegracije Srbije. Srbija ima resurse koji su važni, poput litijuma za proizvodnju baterija, ali je važno i to kako najbolje sačuvati životnu sredinu. Imamo ekološke standarde i znanja koja možemo da prenesemo Srbiji", istakao je Žiofre.

Govoreći o uvođenju novih pravila kada je reč o putovanju u zemlje EU koje stupaju na snagu već za nedelju dana, šef Delegacije EU u Srbiji podseća da postoji puna liberalizacija za zemlje Zapadnog Balkana.

"Ali EU mora da zaštiti svoje granice, i da zna ko ulazi i izlazi iz nje. Imaćemo poseban sistem popune formulara namenjen onim zemljama kojima nisu potrebne vize, a tu su i zemlje Zapadnog Balkana. Sve će biti elektronski i veoma lako, plaćaće se 7 evra i to će važiti tri godine", rekao je Žiofre.  

(Politika)