En Aplbaum: „Stabilnost“ za koju se Zapad zalagao u arapskom svetu, nije bila stvarna stabilnost već represija

Prevaga stabilnosti nad demokratijom

Političari, kao i bankari, vole stabilnost. Ali „stabilnost“ za koju se Zapad zalagao u arapskom svetu, nije bila stvarna stabilnost već represija, piše En Aplbaum u „Vošington Postu“.

„Diktatori koje smo podržavali, ili u svakom slučaju tolerisali – Ben Ali, Hosni Mubarak, različiti kraljevi i prinčevi – ostajali su na vlasti sprečavanjem ekonomskog razvoja, gušenjem slobode govora, čvrstom kontrolom nad obrazovanjem i, povrh svega, sasecanjem svega što bi ličilo na civilno društvo“, smatra Aplbaum.

Ona navodi kao primer da se svake godine više knjiga prevede na grčki jezik – koji govori 10-tak miliona ljudi – nego na arapski, koga upotrebljava 220 miliona ljudi.

Kao rezultat – Egipat, nalik mnogim arapskim društvima, ima bogatu i dobro naoružanu elitu na vrhu piramide i fanatične i dobro organizovane islamske fundamentalističke pokrete na dnu.

Između je nepriznato mnoštvo građana koji nikada nisu učestvovali u politici, čije su poslovne aktivnosti ograničene zbog korupcije i nepotizma, a pristup spoljnem svetu onemogućen zbog besmislenih zakona i sumnjičavih birokrata.

Aplbaum smatra da odluka egipatskih vlasti da onemogući pristup Internetu skoro da nije imalo uticaja na proteste.

„Bez obzira šta se govori o Tviteru i društvenim mrežama, pobuna u Kairu je staromodna, skoro kao revolucija iz 19. veka. Ljudi vide druge na ulicama i odlučuju da im se pridruže“, piše Aplbaum. Ona smatra da su američke administracije povremeno davale prazna obećanja o demokratiji i slobodi govora u arapskom svetu.

"Umesto demokratije, druga pitanja – nafta, Izrael i onda rat protiv terorizma – uvek su se činila važnijim. Našom pomoći je podupirana egipatska armija i policija, i Egipćani to znaju. U Kairu je policija bacala suzavac na demonstrante sa oznakom „made in the USA“," ističe Aplbaum.

Po njenom mišljenju, SAD se nisu dovoljno angažovale oko alternativne elite u arapskom svetu, kao što su to činile u bivšim komunističkim državama tokom 1980-ih. DŽordž Buš je dosta govorio o „demokratskoj promociji“ ali je dopustio da ta ideja bude pobrkana sa invazijom na Irak.

„Naše opcije su ograničene. Ali ima ih nekoliko i treba odmah raditi na njihovoj primeni. Treba da se direktno obratimo egipatskom narodu, ne samo njegovim liderima. Treba da čestitamo Egipćanima na hrabrosti da izađu na ulice. Treba da se smejemo i prihvatimo nestabilnost. Treba da se radujemo, jer su promene u represivnim društvima uvek dobre“, zaključuje En Aplbaum.

Stiven Hedli: Zatečene SAD

Stiven Hedli, savetnik DŽordža Buša za nacionalnu bezbednost, piše u “Vol Strit DŽornelu” da kada  izbije revolucionarna groznica i situacija postane krizna, svaka američka administracija bude talac događaja i gorućih dilema.

“Da li napuštamo dugotrajne saveznike, samo da bismo podstakli sumnje ostalih starih saveznika? Da li ostajemo lojalni dugotrajnim saveznicima čak i kada izgube podršku naroda, samo da bismo odvratili građane koji se bore za svoju slobodu?”

Pre nego što je izbila kriza u Egiptu, postojalo je nekoliko dobrih opcija koje su egipatskim vlastima predlagale nekoliko američkih administracija.

Bela kuća je i privatno i javno podsticala Hosnija Mubaraka da ohrabri stvaranje neislamskih političkih partija. No, ti predlozi Vašingtona su bili ignorisani i neislamske partije su proganjane, ističe Hedli.

Kao rezultat – stvorena je politička klima koja je egipatskom narodu omogućavala samo dve opcije: provladinu stranku (Nacionalnu demokratsku partiju) i ilegalnu “Muslimansku braću”. Sadašnji ishod je delo samog predsednika Mubaraka. On je to delimično učinio da bi mogao da predoči svakoj američkoj administraciji i sopstvenom narodu da je jedina alternative njegovoj vladavini – islamska država.

Neki kritikuju američku administraciju da je vršila preveliki pritisak na Mubaraka. Osim demokratije (freedom agenda), za DŽordža Buša su bila važna i pitanja terorizma, proliferacije oružja, izraelsko-palestinski sukob – što je sve iziskivalo saradnju i dilove sa egipatskom vladom, ističe Hedli.

(RSE)