Estonski ministar spoljnih poslova: Evropski lideri da budu spremni da pošalju vojne snage u Ukrajinu kako bi podržali mirovni sporazum Kijeva i Moskve koji bi sklopio Tramp

 Evropski lideri treba da budu spremni da pošalju vojne snage u Ukrajinu da podrže bilo koji mirovni sporazum između Kijeva i Moskve koji bi sklopio Donald Tramp, rekao je estonski ministar spoljnih poslova.

Margus Cahna je za "Fajnenšel tajms" rekao da je najbolja bezbednosna garancija za Ukrajinu članstvo u NATO-u, što Vladimir Zelenski uporno traži. Ali ako se SAD protive pozivu Kijevu da se pridruži vojnom savezu, Evropa bi morala da se uključi raspoređivanjem trupa u zemlji kada se borbe završe. Evropske snage bi, kaže ministar, služile kao "sredstvo odvraćanja" Rusije.

"Ako govorimo o stvarnim bezbednosnim garancijama, to znači da će biti pravednog mira. Onda govorimo o članstvu u NATO-u", rekao je Cahna. "Ali bez SAD to je nemoguće. A onda govorimo o bilo kom obliku garancije u smislu čizama na zemlji."

Tramp je obećao da će brzo okončati sukob u Ukrajini čim preuzme dužnost, što je izazvalo strahove da bi mogao da nametne dogovor Kijevu pretnjom da će povući vojnu podršku SAD ili potpuno napustiti Ukrajinu. Nekoliko Trampovih saveznika pozvalo je Evropu da preuzme teret podržavanja Ukrajine.

Cahna je rekao da je Trampova pobeda na američkim predsedničkim izborima ubrzala diskusije među saveznicima Kijeva o tome kako da ojačaju Ukrajinu s obzirom na njene nedavne gubitke na terenu. Evropski saveznici Ukrajine takođe razmatraju kako da pritisnu Moskvu da sedne za pregovarački sto i osigura da svaki prekid vatre bude održiv.

Ministar je rekao da bi za Evropljane bilo "zaista, zaista, zaista komplikovano" da obezbede bezbednosne garancije Ukrajini bez podrške SAD, ne samo zato što bi NATO na kraju mogao da bude uvučen u sukob sa ruskim snagama.

Estonija je dugo bila jedna od najglasnijih pristalica Ukrajine i kritična je prema rezervama drugih saveznika u vezi sa isporukom oružja Kijevu za koje Moskva tvrdi da bi to predstavljalo razlog za eskalaciju. Talin se takođe plaši da će, ako Rusija pobedi u Ukrajini, baltičke države biti sledeće u nastojanju Vladimira Putina da ponovo uspostavi sferu uticaja Moskve na bivšem sovjetskom prostoru.

Neki analitičari veruju da bi svaki evropski napor da se ojača Ukrajina mogla da organizuje koalicija Kijevu naklonjenih država poput Poljske, Britanije, baltičkih zemalja i Holandije. Ove zemlje, koje će se sastati u Talinu sledećeg meseca, su najveće pristalice Ukrajine i daju dve trećine evropske bilateralne vojne pomoći Kijevu.

Bilo bi od suštinskog značaja da se Francuska i Nemačka takođe uključe, rekao je Cahna. Nemačka je drugi najveći donator vojne pomoći u Ukrajini posle SAD.

Britanija je imala "priliku i svu odgovornost da preuzme vođstvo" u naporima Evrope da ojača bezbednost Ukrajine, dok je Poljska takođe igrala veoma aktivnu ulogu u diskusijama, dodao je on. Poljski premijer Donald Tusk rekao je prošle nedelje da će se uključiti u pregovore sa SAD, NATO i evropskim saveznicima o tome kako da se garantuje bezbednost Ukrajine.

Cahna je rekao da ne veruje da će Tramp napustiti NATO jer nije u političkim ili ekonomskim interesima Amerike da ostavi Evropu na milost i nemilost "imperijalističkoj Rusiji". Ali Evropljani bi morali da pokažu da su spremni da ulože više u sopstvenu odbranu, dodao je.

(RT)