"Fajnenšel Tajms": Gde su granice britanskog laskanja Donaldu Trampu?

 „Siguran sam da bismo se mogli saglasiti, ako ne pokuša da me previše maže praznim pohvalama“, rekao je Hari S. Truman o Vinstonu Čerčilu.

„Prazne pohvale“ (soft soap, laskanje) su od 1940. godine, kada je Čerčil preuzeo vlast, postale britanski lubrikant u odnosima sa SAD, poznatim kao „poseban odnos“, piše Fajnenšel Tajms (FT).

To je i omiljeno sredstvo Kira Starmera — što mu i dobro dođe, jer Donald Tramp nije Truman. Kod Trampa je laskanje obavezno, iako te ne vodi daleko.

I da li je onda vredno?

To pitanje je postavljeno u državama poput Kanade i Indije, koje su najviše pogođene Trampovim tzv. „recipročnim“ carinama i još uvek ne razumeju zašto.

Britanija je bila prva zemlja koja je postigla trgovinski sporazum sa Trampom, i to po najnižoj tarifi od 10 odsto. Sama ta činjenica se može smatrati manjim diplomatskim uspehom.

Starmer bi ove nedelje mogao da dobije i izuzeće za škotski viski.

U tom bi smislu Britanija svoju strategiju dodvoravanja Trampu mogla da opravda.

Ali, ima nečeg čudnog u „posebnom odnosu“ u kojem se "izbegavanje metaka" smatra pobedom.

Britanija takođe izgleda zbunjeno oko značenja Trampove „anglofilije“. Tramp voli Britaniju na isti način na koji prezire Afriku. Neke zemlje su, u njegovim očima, „rupe“ (shitholes), a druge nisu.

Britanija je, čini se, visoko kotirana u toj drugoj grupi.

Trampovu privrženost Ujedinjenom Kraljevstvu najviše objašnjava lično poreklo — njegova majka bila je Škotkinja. Takođe, očaran je klasom koju predstavlja monarhija. Odsedanje u zamku Vindzor je za njega vrhunac statusa „insajdera“.

To što je Tramp prvi američki predsednik koji je dobio dve državne posete Britaniji takođe je stvar hvalisanja.

Ričard Nikson nije dobio nijednu. Ronald Regan — samo jednu.

Starmer je naglasio tu „neviđenu čast“ kada je Trampu u februaru predao kraljevski poziv.

Međutim, ljubav prema britanskoj kraljevskoj porodici ne treba mešati sa poštovanjem prema političkom sistemu zemlje.

Tramp takođe obožava Zalivske monarhiije - i govori mnogo toga o njemu, smatra FT.

FT pravi poređenje sa Katarom, koji Trampu može da ponudi poklone i povlastice koje Britanije ne može - luksuzni Boeing avion na poklon, stotine milijardi dolara u američke investicije, da bude domaćin najveće američke vojne baze na Bliskom istoku, diplomatsko posredovanje koje bi Trampu moglo doneti Nobelovu nagradu za mir.

Pa ipak, ni to nije sprečilo izraelske raketne napade na Katar prošle nedelje.

Tramp je tvrdio da nije znao za napade — što je i dalje pod znakom pitanja.

Britanska kratkovidost je u tome što ne vidi dalje od trenutnog olakšanja, jer su uspeli da smire Trampa.

U martu je premijer Kanade Mark Karni izjavio: „Gospodari smo u svojoj kući.“

Kanadski lider je tada izložio stav da je američki globalni ekonomski poredak stvar prošlosti, i da Kanada mora da gradi nove odnose.

Indijski premijer Narendra Modi je nedavno govorio o „višestruko usklađenoj“ spoljnoj politici.

Oba pristupa su vrste osiguranja — način da se ublaži Trampov bes danas, kako bi se stvorio prostor za dugoročne odnose sa drugima.

Za sada nema mnogo znakova da Starmer planira nešto slično.

Tramp će biti zahvalan kralju, a ne premijeru.

FT podseća da Tramp u stvarnosti ne deli vrednosti Starmerom, već sa Najdželom Faražom, liderom britanske Reformske stranke — i čovekom koji želi Starmerovo mesto.

Britanski medij takođe ističe kako Britaniju posmatraju u MAGA krugovima.

Iako se Elon Mask posvađao s predsednikom, prošle subote je na skupu britanske MAGA desnice Unite the Kingdom u Londonu rekao:

„Bilo da vi izaberete nasilje ili ne, nasilje dolazi po vas. Ili uzvraćate - ili umirete.“

Pokojni Čarli Kirk nazvao je Britaniju „totalitarnom državom trećeg sveta“.

Među MAGA influenserima uobičajeno je govoriti o predstojećem građanskom ratu u Britaniji.

Britanija može slobodno da prinosi darove Trampu - ali bi bilo mudro da ne živi u njegovoj senci, zaključuje FT.

(N1)