Frankfurter algemajne cajtung: Podeljene reakcije u EU na kandidaturu Srbije

Malo koji nemački dnevni list je propustio da komentariše srpsko podnošenje zahteva za kandidaturu u EU. A komentari nisu baš ružičasti i uglavnom se svode na to da EU nije spremna za nove probleme, odnosno – Srbiju.

U vesti lista Frankfurter algemajne cajtung o kandidaturi Srbije se kaže da je zahtev naišao na podeljenu reakciju u EU. Kandidaturu podržavaju Grčka, Italija i Španija, rezerve imaju Nemačka, Velika Britanija i Holandija, a komentator lista piše:

„U nastojanjima da stabilizuje Balkan nakon ratova za jugoslovensko nasledstvo, Evropska unija je zemljama koje su nastale nakon raspada države obećala „evropsku perspektivu“: mogu da postanu članice Unije kada ispune kriterijume postavljene na sastanku na vrhu u Kopenhagenu 1993. godine. Ti kriterijumi su efikasne demokratske institucije, pravna država i poštovanje ljudskih prava.

EU bi trebalo dobro da razmisli u šta se upušta. Veliko je pitanje da li Srbija ispunjava pomenuta tri kriterijuma – ne samo formalno, nego i sadržinski. Simbol defekta srpske pravne države jeste nesposobnost ili nespremnost da se uhapsi general Mladić i izruči sudu u Hagu. Pri tom u suštini nije reč o ličnosti, nego o stavu: očigledno je da veliki deo stanovništva, važni političari, stranke, kao i vojska i dalje smatraju da je Mladić srpski heroj. Nacionalizam koji je region pretvorio u bojno polje nije prevaziđen, sa mračnom prošlošću ni u kom slučaju nije raščišćeno – ni do danas srpska skupština se nije izvinila za ratni masakr (u Srebrenici).

Odustajanje od hipernacionalizma sasvim sigurno je pretpostavka za članstvo u EU. U tom kontekstu je i problem Kosova koji postoji kao hipoteka u odnosima EU i Srbije. Da se takvi problemi ne rešavaju nužno lakše u njenim okvirima pokazuje primer Kipra. Evropska unija ne mora da uvozi još jedan međunarodnopravni problem.

Najzad, ostaje i četvrti kriterijum iz Kopenhagena – mogućnosti EU da primi nove članice. Postoji saglasnost da joj je potreban duži period konsolidacije – to se odnosi i na proširenje i na (institucionalno) učvršćivanje. I na kraju ostaje pitanje da li EU želi da bude više od zone stabilnosti – naime, politički akter sposoban za akciju“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

(Deutsche Welle)