Gadafi nudi izbore, NATO pojačava napade

London, Pariz, Berlin, Rim, Tripoli – Libija bi mogla da održi izbore, na kojima bi se moglo odlučiti i o sudbini lidera Muamera Gadafija, ako Zapad obustavi vazdušne napade, izjavio je šef libijske diplomatije Abdul Ati el Obeidi, preneo je juče Bi-Bi-Si. Međutim, zapadne sile su juče najavile intenziviranje bombardovanja Libije, pri čemu su Francuska, Italija i Velika Britanija najavile slanje oficira koji će pomagati pobunjenicima u poboljšanju organizacije i komunikacije.

„Sigurni smo da bismo, ako ovo bombardovanje prestane i ako bude pravog primirja, mogli da imamo dijalog svih Libijaca o onome šta žele – demokratiju, političke reforme, ustav, izbore. To ne može da se učini u sadašnjoj situaciji”, rekao je Obeidi i predložio da, pošto bude proglašeno primirje, u roku od šest meseci budu održani izbori koje bi nadgledale Ujedinjene nacije.

Obeidi je ocenio da bi na izborima bila rešena „sva pitanja koja postave Libijci” i otvorene sve mogućnosti, uključujući, kako je nagovestio, i pitanje budućnosti libijskog lidera.

On je dodao da je libijska vlada ozbiljna u vezi s primirjem, ocenjujući da će britanska odluka da pošalje vojne savetnike u pomoć pobunjenicima samo produžiti sukobe.

London je juče najavio da će poslati desetak oficira da pomognu pobunjenicima u poboljšanju organizacije i komunikacije, ali je naglasio da neće naoružavati niti obučavati pobunjenike.

Prema saopštenju Jelisejske palate, francuski predsednik Nikola Sarkozi je juče primio lidera libijskih pobunjenika Mustafu Abdela DŽalila i obećao mu da će se Pariz još više angažovati kako bi srušio režim u Tripoliju i da će saveznici pojačati vazdušne napade na položaje Gadafija, prenele su agencije.

Lider libijskih pobunjenika DŽalil je posle susreta u Jelisejskoj palati izjavio novinarima da je pozvao predsednika Francuske da poseti Bengazi, glavno uporište opozicije na istoku zemlje. On je obećao da će opozicija u Libiji pokušati da izgradi demokratiju preko glasačkih kutija, a ne na tenkovima.

Portparol francuske vlade Fransoa Baroen rekao je juče da će Francuska poslati u Libiju „manji broj oficira za vezu, koji će sarađivati s (opozicionim) nacionalni prelaznim savetom kako bi pomogli u organizovanju zaštite civilnog stanovništva”. On je dodao da, za sada, nema planova o slanju vojnika u tu severnoafričku zemlju.

Britanski šef diplomatije Vilijem Hejg je juče rekao da britanski oficiri neće učestvovati u obučavanju ili naoružavanju pobunjenika niti će pomagati njihove vojne operacije, već će njihov zadatak biti da savetuju Nacionalni savet o tome kako da poboljša vojne organizacione strukture, komunikacije i logistiku i kako da što bolje raspodeli humanitarnu pomoć.

Ministar odbrane Italije Ignjacio la Rusa nije izneo više pojedinosti o odluci Rima da pošalje deset oficira u Libiju.

U međuvremenu, holandski brigadni general Mark van Um rekao je da upotreba avijacije da bi se zaštitili civili u Misurati ima svoja ograničenja s obzirom na Gadafijevu taktiku da koristi ljudske štitove i krije teško naoružanje u gradskim oblastima. Misurata je u rukama pobunjenika, a pod opsadom Gadafijevih snaga više nedelja.

Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je juče, i posle apela iz Misurate, isključio mogućnost kopnenog angažmana nemačkih vojnika u Libiji i rekao da politika treba da okonča sukob, jer se vojnim putem ne može doći do brzog rešenja.

„Kopneno učešće je isključeno rezolucijom UN”, rekao je Vestervele u Abu Dabiju, gde je održan 21. susret Saveta za kooperaciju Evropske unije i zemalja Persijskog zaliva – Bahreina, Kuvajta, Katara, Omana i Saudijske Arabije.

Vestervele je upozorio da se mora napustiti ideja da je „jedno brzo, vojno rešenje moguće”, ističući da će „politički proces doneti rešenje”, koje mora biti pronađeno uz pomoć regionalnih snaga.

(Politika)