Gadafi – vođa koji obožava Srbe

Mnogi Srbi koji su u prethodne četiri decenije radili u Libiji, uverili su se na vlastitom primeru da tamošnji vođa obožava sve što dolazi sa ovog dela Balkana. U Gadafijevom najbližem okruženju centralna mesta pripadala su Srbima – od bezbednosnih krugova do onih koji su pružali medicinske usluge članovima njegove porodice.

„Jasmin revolucija“, koja se poput požara preko Tunisa i Egipta proširila na Libijsku DŽamahiriju, preti da odnese i treću predsedničku žrtvu. Posle Bena Alija i Hosnija Mubaraka, na meti je Moamer el Gadafi, koji duže od četiri decenije komanduje državom iz predsedničke fotelje.

Uprkos nemirima koji traju već nekoliko dana u Tripoliju i Bengaziju, Gadafi se obratio naciji preko državne televizije i obećao im dve stvari – da neće napustiti zemlju i da neće podneti ostavku. U svom maniru, „afrički Kastro“ najavio je da će se boriti „do poslednje kapi svoje krvi“; takođe, pomenuo je organizovanje kontra-demonstracija, na kojima će čitav svet videti koliko je on, kao „vođa revolucije“, obožavan u svojoj zemlji.

Mnogi Srbi koji su u prethodne 42 godine (koliko je Gadafi na vlasti u Libiji) radili u ovoj „zemlji zlata i nafte“, uverili su se na vlastitom primeru da libijski vođa obožava sve što dolazi sa ovog dela Balkana. Iako je u Libiji uhlebljenje našlo 5,5 miliona ljudi (mahom sa Filipina i iz Egipta), Gadafiju su Srbi najomiljeniji. Brižljivo odabran medicinski kadar koji se školovao u centralnoj Srbiji i Beogradu imao je tu čast da tokom prethodnih decenija bude tik uz libijskog vođu i članove njegove porodice. Naravno, pre nego što bi bili odabrani za suživot u rezidenciji, prošli bi operativnu proveru znanja, stručnosti i lojalnosti. Te provere, pak, nikad nisu bile transparentne; zato je ponuda odabranima predstavljala - posebnu čast.

-Srbi su divan, pošten, pametan, odan, srdačan, mudar i druželjubiv narod – umeo je da kaže vođa Libijske džamahirije. – Sa njima bih smeo da idem na kraj sveta i da im prepustim brigu o svemu što mi je lično važno. Srbi su vaspitavani slično kao i mladi ljudi u libijskim porodicama, a ja to izuzetno cenim. Na kraju, Srbi su izuzetno vredni i odgovorni, razumeju šta znači ideal i vole ljude. Kad sam sa Srbima u društvu, osećam se apsolutno sigurno!

U prilog ovoj tezi i ne čudi što je „vođa revolucije“ i za svoju bodigard-četu - takozvanu Amazonsku gardu– birao, između ostalih, i Srpkinje. Visprene ekspertkinje za borilačke veštine, odlično obučene da barataju oružjem, pristigle iz svih afričkih zemalja, bespogovorno su slušale Ljubomira Vračarevića, a potom i njegovu najtalentovaniju učenicu, koji su im prenosili finese u obezbeđivanju važnih ličnosti.

Ono po čemu Srbi povratnici iz Libije pamte Moamera el Gadafija jeste neočekivana količina pažnje, uvažavanja i poštovanja, koja nije presahla ni po prestanku njihovog angažmana u DŽamahiriji. Svi koji su sa njim zbog prirode posla bili u bliskom kontaktu kažu da ne prođe verski praznik, a da Predsednik (kako ga svi zovu) ne pošalje iskrene čestitke. Oni koji su ga svojim samopregornim radom više zadužili bivali su pozivani kao specijalni gosti kad je Gadafi dolazio na naše prostore. Istina, to nije bilo često, ali jeste bilo živopisno. I za prepričavanje. Kao, uostalom, i njegovi državnički potezi koji oduševljavaju svakog antiglobalistu.

(smedia.rs)