Генерални директор Рио Тинта Јакоб Стаусхолм: Протести у Србији одлажу отварање рудника литијума. Нисмо спремни да се носимо са дезинформацијама да ће вода у долини Јадра бити загађена тешким металима

 Еколошки протести у Србији угрожавају копање литијума, при чему индустрија у Европској унији има много да изгуби, пише немачки Ханделсблат. За тај лист говори и Јакоб Стаусхолм, генерални директор Рио Тинта који се жали на "лажне информације" на друштвеним мрежама.

У долини Јадра лежи највеће налазиште литијума у Европи, довољно за производњу 1,1 милиона електричних аутомобила годишње што покрива 17 одсто потражње у ЕУ, пише Ханделсблат, економски лист из Диселдорфа, а преноси Дојче веле (ДW).

Али, протести десетина хиљада Срба могли би да угрозе планиране рокове, каже за тај лист Јакоб Стаусхолм, генерални директор Рио Тинта.

Али, протести десетина хиљада Срба могли би да угрозе планиране рокове, каже за тај лист Јакоб Стаусхолм, генерални директор Рио Тинта

Како наводи, „сваки пут, кад претрпимо ударац, тренутак (почетка копања литијума, прим. ред.) се наравно даље одлаже“.

Стаусхолм наводи да то има последице и по профитабилност целог пројекта.

Ханделсблат пише да се немачка аутомобилска индустрија нада литијуму из Србије. „Јер, са концентрацијом литијума у руди од 1,8 одсто то је једно од ретких налазишта у Европи које може конкурисати пројектима у Аустралији или Канади“, пише лист.

Подсећа се да је због литијума и канцелар Олаф Шолц путовао у Србију, док су демонстрације трајале.

Директор се жали на „дезинформације“

Стаусхолм каже да су нетачне тврдње еколошких активиста да ће вода у долини бити загађена тешким металима, као и да се такве „лажне информације“ шире друштвеним мрежама.

„А ми као компанија нисмо одговарајуће спремни да се носимо са таквим дезинформацијама“, жали се директор Рио Тинта.

Ханделсблат даље наводи да би литијум из Србије помогао Европи да прекине зависност од Кине која тренутно обрађује 60 одсто светског литијума. И не само то – широм света 44 одсто инвестиција у литијумске пројекте потиче из Кине.

Преносе се процене да ће потражња за литијумом до 2040. бити девет пута већа него данас – под условом да државе озбиљно схвате климатске циљеве и све више прелазе на електрична возила.

„Али, актуелне тешкоће у Србији показују колико је за Немачку и ЕУ тешко да се ослободи сировинске зависности од појединих земаља попут Кине“, оцењује диселдорфски лист.

Помиње се да мештани протестују против могућег ископавања литијума и у Португалији, као што се урођеничко становништво Лапоније буни против копања ретких метала у Шведској.

Немачка захтева високе стандарде заштите животне средине

Стаусхолм каже да рударске компаније морају разумети да локална заједница увек има приоритет. „Морају се одагнати њихови страхови и створити услови у којима локално становништво профитира од црпљења сировина“, додаје он.

Лист преноси да у „немачким Владиним круговима“ кружи претпоставка да је Србија укључила Немачку и ЕУ у пројекат управо како би ублажила бриге еколошких активиста. Јер, европски и немачки стандарди су веома високи у поређењу са другима.

Једна портпаролка Владе у Берлину навела је за Ханделсблат: „За Савезну владу се подразумева да се пројекат може реализовати само ако се придржава високих стандарда заштите животне средине.“

(Дојче веле-Н1)