Glas Rusije: Bugarska i Rumunija ostaju van granica šengen zone

Samit EU završen u Briselu potvrdio je kurs organizacije ka pooštravanju politike u sferi migracije. Bez obzira na izjave lidera EU o privrženosti ključnom principu slobodnog kretanja ljudi, Evropskoj komisiji je poručeno da do septembra razradi odluku o reformi primene šengen sistema. Učesnici samita su takođe potvrdili da će van tog sistema ostati i dalje Bugarska i Rumunija – mada im je ranije bilo obećano pridruživanje bezviznom režimu do kraja tekuće godine, a one same su ispunile tehničke uslove. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

- Odluka koju je donela EU na najvišem nivou da ostavi van granica šengen zone na neodređeno vreme Bugarsku i Rumuniju, najupečatljivije je svedočanstvo unutrašnje krize, koju preživljava ujedinjena Evropa. Do danas se Brisel plašio toliko otvoreno da dezavuiše prethodne planove ili namere. Obično odustajanje da se formira prijem pojedinih država u svoje redove ili da se one uključe u šengenski valutni sistem objašnjavao se političkim ili ekonomskim problemima samih kandidata. Ipak, ovog puta učesnici samita EU bili su primorani da konstatuju da su i Bugarska i Rumunija formalno ispunile tražene tehničke uslove. Uz to, po nivou pripreme za bezvizni režim obe susetke nikako ne zaostaju čak za Albanijom ili Bosnom i Hercegovinom koje nisu članice EU i čiji građani već koriste odgovarajuća prava od kraja 2010. godine. To znači da koren problema ne treba tražiti u Sofiji ili Bukureštu, već u samom Briselu. Predstavivši pre nekoliko godina ambiciozni program izgradnje jedinstvene Evrope, briselska demokratija je očigledno precenila sopstvene snage. I danas su lideri zemalja članica EU primorani ne samo da dezavuišu svoje planove, već i da se opravdavaju pred sopstvenim biračima.

Kao i uvek, najjasnije i najotvorenije nastalu situaciju opisao je predsednik Francuske Nikola Sarkozi. On je podvukao da bez obzira na sve odluke o koordinaciji procedure primene šengen sistema date Evropskoj komisiji, donošenje aktualnih rešenja će ostati u nacionalnim rukama. To se tiče između ostalog prava da se obnovi pogranična kontrola na granicama država članica EU. Drugim rečima, to što je ranije bilo predstavljeno kao jednostrani i preteći duhu Šengena koraci Francuske, Italije ili Danske, od sada je potvrđeno na najvišem nivou Saveta EU. Samim tim EU pokušava da uzme u obzir interese sopstvenih građana, koji se sve više brinu za finansijsko-ekonomske teškoće EU i probleme radnih i tim pre ilegalnih migranata, istakao je u razgovoru za Glas Rusije šef odeljenja evropske bezbednosti Instituta za Evropu RAN Dmitrij Danilov.

- Stanovništvo država članica EU sve češće postavlja pitanje: a šta je učinio Brisel kako bi se obični građani EU osećali sigurnije u uslovima aktuelne krize. Odgovor na dato pitanje stanovništvo ne nalazi. Odatle i porast nacionalističkih raspoloženja u savremenoj Evropi, koji već preti osnovnim principima na kojima se bazira EU – uključujući jedinstvenu finansijsko-ekonomsku politiku i slobodu kretanja građana. Lideri EU ne mogu da ignorišu slična raspoloženja i pooštravaju svoju politiku, polazeći pre svega od sopstvenih unutarpolitičkih interesa.

Nastalu situaciju objašnjavaju i problemi koji su se pojavili sa prijemom novih članova u EU. Danas su mnogi u Hrvatskoj u nedoumici zašto je principijelna odluka o prijemu doneta, ali zemlja može da stupi u EU najranije 1. jula 2013. godine? Jer čak u slučaju stupanja u NATO odgovarajući period iznosi godinu dana. Odgovor se krije u istom tom novom kursu rukovodstva EU, primoranog da ide tankom ivicom između prethodnih obećanja i aktuelnih sve više nacionalističkih raspoloženja Evropljana. I kada treba birati između interesa Bugarske i Rumunije sa jedne strane i svog političkog opstanka sa druge, nije teško predvideti šta će lideri EU izabrati.

(Glas Rusije)