Glas Rusije: Grčka može već danas da bankrotira

Poslednji sati su postali veoma dramatični za Grčku. Grupa posednika grčkih dužničkih obveznica je tražila juče od Međunarodnog udruženja za razmenu aktivima i derivatima (International Swaps and Derivatives Association, ISDA) da oceni status grčkih hartija od vrednosti.

Odluka ISDA se očekuje najkasnije u 17.00 GMT današnjeg dana. Nije isključeno da će već sutra pasti presuda da je Grčka bankrotirala. U tom slučaju situacija na svetskom tržištu može da postane nekontrolisana, jer niko ne zna tačno ko i u kojoj meri poseduje grčke hartije od vrednosti.

Jubilej sa maglovitim perspektivama

28. februara 2002. godine u 12 zemalja EU završen je opticaj nacionalnih valuta. Narednog dana, 1. marta – drahme, franci, marke i druge monete postale su deo prošlosti. Evro je postao jedina unutrašnja jedinica za obračunavanje valutnog saveza. Deset godina kasnije skoro polovina stanovnika zone evra priznaje da oseća nostalgiju za svojim valutama i krije negodovanje zbog nemoći vlasti EU da izađu na kraj sa dužničkom krizom.

Za protekle godine broj zemalja gde je evro smenio lokalne valute skočio je do 17. Poslednja se u januaru 2011. godine valutnom savezu približila Estonija. Ipak dužnička kriza koja se razbuktala označila je kraj daljeg proširenja zone evra. Zemlje koje su ranije sanjale da što pre postanu članovi privilegovanog evrokluba uzele su „tajm-aut“. Vlasti nekih nepridruženih, na primer Češke, nazvale su uvođenje evra neuspešnim ekonomskim eksperimentom. Mada još pre nekoliko godina slični smeli ispadi na račun Brisela činili su se fantastikom.

Od trenutka uvođenja 1999. godine, evro se predastavljao kao univerzalno sredstvo za borbu protiv starih bolesti Evrope. Jedinstvena valuta trebalo je da minimalizuje inflaciju, da olakša život turistima i biznisu, da dovede u red budžetsku politiku. Poslednju tačku regulisali su strogi Mastrihtski kriterijumi – deficit budžeta ne veći od 3%, a državni dug ne manji od 60% unutrašnjeg bruto proizvoda. Ipak politika je prevladala ekonomsku svrsishodnost i članovi zone evra su postali Grčka, Italija i Španija, čiji su budžetski pokazatelji bili daleko od uzornih. Danas za ove greške treba da plati lokomotiva zone evra, Nemačka, gde skoro trećinu stanovništva čine evroskeptici. Ovih dana čak ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans Peter Fridrih otvoreno je pozvao Atinu da spozna svrsishodnost istupanja iz zone evra. Komentar finansiste Aleksandra Laputina:

- Kriza u zoni evra se, pre bi se reklo, ne produbljuje, već evolucionira. Razmere problema su već približno jasne. Drugo je pitanje što rešenje ovih problema ne može da bude trenutno, već će se razvući godinama. Da li to znači da EU može da dođe ponovo do marki ili drahmi? To su dva različita pitanja. Jedna je stvar doći do toga da jake zemlje istupe iz zone evra. Druga je stvar sa slabijim zemljama. Ipak smatram da ni jedno ni drugo nije povoljno članovima EU. Zato bih razmatrao perspektive evra kao više ili manje stabilne. A povratak nacionalnim valutama je verovatno najgora varijanta.

Po mišljenju eksperata, rukovodstvo EU i pojedine zemlje treba sada da izrade novu strategiju razvoja zone evra. U mnogome to je bilo učinjeno krajem 2011. godine, na samitu šefova EU bilo je objavljeno o budžetsko-poreskoj reformi u okviru zone evra. Na januarskom samitu bilo je potvrđeno rešenje da se usvoji budžetski pakt. Na taj način verovatnoća povratka ka nacionalnim valutama zavisi od odlučnosti zemalja zone evra da sprovode strukturne reforme, smatra ekonomista Aleksej Gorjajev.

- Sve zavisi od toga koliko slabe zemlje – Grčka ili Portugalija, Španija – mogu disciplinovano da se pridržavaju svojih obaveza prema bezdeficitnom budžetu. Bez toga, perspektive jedinstvene valute su maglovite. Uz to neophodno je shvatiti kakva pravila igre treba da postoje za sve zemlje koje čine ovu zonu. Treba sprovoditi vrlo teške u socijalnom pogledu reforme. I Grčkoj i drugim evropskim zemljama predstoji preduzimanje bolnih koraka.

(Glas Rusije)