Glas Rusije: Perspektive evra u svetlu jubileja decenije od uvođenja

Da li će evro ostati „valuta-siroče“?

Desetogodišnji jubilej evropske valute izazvao je niz novih izjava o perspektivi njene budućnosti. Predsednik „evrogrupe“ (ministri finansija evrozone) Žan-Klod Junker rekao je: „Evro će preživeti sve nas.“ Ukrajinski ekonomista Anatolije Galčinski dodaje: „Evro će ostati, ali kao `valuta-siroče`, jer nema obavezan atribut – nacionalnu ekonomiju kao osnovu.“

Vreme će pokazati ko je u pravu. A ono neumitno teče i bliži se crta iza koje napori valutnog saveza mogu biti nedovoljni za izvlačenje iz dužničke močvare čak i takvih „slabića“ kao što je Grčka. Još jedan znak za uzbunu dala je (baš povodom rođenja evra!) „ozloglašena agencija Standard & Poor’s. Ona je smanjila rejting Grčke do nivoa „bankrot po izboru“ i pogoršala ga je na „negativnu“ prognozu dugoročnog rejtinga Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).

Stručnjaci iz evrozone koji su već navikli na loše vesti odmahuju glavom. Navodno, ništa od toga nije bitno. A šta jeste? Pitanje upućujemo finansijskom analitičaru, savetniku ministra za ekonomski razvoj Rusije Evgeniju Nadoršinu:

- Ovakav rejting Grčke ništa ne menja. Ionako je jasno: ona je potpuno nelikvidna, čak i posle restrukturizacije duga. Situacija može postati preteća ako se dalji ostanak Grčke u evrozoni pokaže kao najgora od svih varijanti. Ali, ostavimo za trenutak po strani grčku „bolnu temu“ i razmislimo: zašto je upravo Evropa glavni bolesnik svetske ekonomije? Pitanje je suštinsko. Od tačnog odgovora na njega zavisiće budućnost evra. Nemačka verzija o neodgovornoj budžetskoj politici niza zemalja je, naravno, tačna, ali nije iscrpna. Glavna greška je, ubeđen sam, u tome što nema institucije koja bi integraciono završila valutni savez do nečega što liči na potpunu državu. Takav regulator ne postoji. I evo, dve godine gledamo beskonačne hitne sastanke, čas Merkel i Sarkozi, čas ministara finansija, čas šefova država evrozone... Problem postoji i množi se broj nezadovoljnih, već se čuju glasovi o povratku na nacionalne valute. Jednom rečju, hitno je potreban mehanizam koji bi automatski delovao u kriznim situacijama. Ako on bude pronađen, evro će moći da postoji još dugi niz decenija kao jaka, pouzdana i privlačna valuta.

Novi Sporazum o budžetskoj disciplini, čije potpisivanje je na ovom samitu EU bukvalno „gurala“ Angela Merkel, očigledno, predstavlja korak u ovom pravcu. Samo dve zemlje ne žele da se kreću zajedno ka srećnoj budućnosti. Engleska, plašeći se negativnog efekta za londonski Siti. I Republika Češka koja se uopšte uporno distancira od EU i evra. O uzrocima i posledicama pozicije Praga razmišlja bivši konzul Češke Republike u Sankt-Peterburgu, ekonomista Vladimir Votapek:

- Naše pridruživanje Sporazumu je velika greška. Motivi su čisto politički, ton zadaje predsednik Klaus, koji EU naziva „košuljom za ludake“. Uzgred rečeno, mi i sami nameravamo da pojačamo budžetsku disciplinu, čak i strože nego što je to planirano na nivou saveza. Ipak, danas se situacija u češkoj ekonomiji ne može nazvati srećnom i stabilnom. Na berzama ima puno velikih igrača koji ukoliko to požele, mogu da sruše slabu češku krunu. Trebalo bi što pre da „se naslonimo“ na jaku platnu jedinicu. Jasno, ne na dolar, koji se nedavno i sam poljuljao. I ne na juan ili jen. Avaj, ne ni na rublju... Ostaje samo evro. Novi finansijski regulatori u EU i evrozoni doneće mu dug život.

Da li je Rusija zainteresovana za očuvanje evropske valute? „Bezuslovno!“ smatraju stručnjaci. U evrozoni su manji troškovi transakcije koji prate odnose između Moskve i njenog glavnog trgovinskog partnera.

(Glas Rusije)