Glas Rusije: Stočni fond u Srbiji se vraća na nivo iz 19. veka

Već je svima poznato da se u Srbiji sve više smanjuju setvene površine, kao i prosečni prinosi po hektaru, te da će pogotovo ove godine značajno porasti cene poljoprivrednih proizvoda. Međutim, ni to nije ono najgore, zato što se najveći problemi nalaze - u domaćem stočarstvu.

Stočarska proizvodnja čini tek nešto manje od 30% ukupne poljoprivredne proizvodnje u zemlji, mada po izjavama stručnjaka iz te oblasti, bez razvijenog stočarstva ne može biti napretka. Stoga srpska poljoprivreda, orijentisana pre svega na ratarstvo i povrtarstvo, stoji na mestu ili bolje rečeno, konstantno nazaduje.

Da bismo ilustrovali nezavidno stanje u tom privrednom sektoru, pomenimo da je broj krava i steonih junica za poslednjih 10 godina smanjen za oko 250.000 grla, a krmača za blizu 400.000 grla. Ukupan broj grla stoke u Srbiji u odnosu na raspoložive obradive površine je tri puta manji nego u Evropskoj uniji.

Broj goveda u zemlji je toliko opao da ih sada ima manje od milion, a to se već ocenjuje kao - vrlo kritičan broj. Naime, broj stoke je danas upola manji nego što je bio pre samo dve decenije, zato što se stočni fond u Srbiji u tom periodu svake godine smanjivao velikom brzinom, i to između 2 i 3%. Ti podaci znače da se Srbija po broju grla vratila na početak 20. veka, a takve tendencije se nastavljaju i dalje.

Kao glavne razloge takvog tragičnog stanja u stočarstvu, obično se pominju – sve manja kupovna moć građana, smanjena sredstva u državnom budžetu, kao i neadekvatan sistem subvencionisanja. Ako se tu nešto ne promeni, upozoravaju poznavaoci prilika, bićemo u obavezi da uvozimo meso za ishranu sopstvenog stanovništva.

Recimo i to da širom zemlje stoji prazno oko 40.000 staja za tov goveda. Koliko je teška situacija u toj oblasti, najbolje pokazuje činjenica da za desetak godina, koliko Srbija ima dozvole za preferencijalni izvoz od 10.000 tona mesa u Evropsku uniju, iskorišćeno je jedva 10 posto. To i nije čudno, ako uzmemo u obzir činjenicu da broj krava po farmi u Srbiji iznosi manje od dve krave, kao u nerazvijenim zemljama, dok je u vodećim zemljama taj broj oko 50 krava.

A s obzirom da se stočni fond u Srbiji sve više smanjuje, utoliko je i proizvodnja mleka svake godine sve manja. To povećava troškove proizvodnje, i na kraju dovodi to toga da mlekare osetno povećavaju svoje cene.

Zato nije teško pretpostaviti šta će se desiti 2014. godine, kada nestanu tržišne barijere, to jest kada ne bude izvoznih subvencija, niti uvoznih tarifa. Tada će naše tržište da se suoči sa jakom konkurencijom, a evropski giganti će ući na otvoreno domaće tržište, što će za rezultat imati gašenje neuspešnih farmi i mlekara.

Pa ipak, kako je svojevremeno rečeno u Privrednoj komori Srbije, kada napokon obnovimo stočni fond, moći ćemo da na neka tržišta EU i Ruske Federacije prodamo svake godine čak i do 20.000 tona junećeg mesa, kao i 20.000 tona žive junadi.

Takođe, u novom modelu razvoja stočarstva u Srbiji, kojeg su napravili stručnjaci iz Privredne komore Srbije, a u kome se polazi od 600.000 mlečnih krava, navodi se da bi dobijene količine mleka mogle zadovoljiti domaće potrebe, te da bi velike količine mleka i prerađevina preostale i za izvoz, a posebno belog sira za tržište Ruske Federacije.

A dok se ne realizuju programi oporavka stočarstva, kojeg trenutno nema ni na vidiku, i svakom običnom poljoprivredniku biće dovoljno makar da površno baci pogled na zvanične statističke podatke, pa da utvrdi da se vreme očigledno vraća unazad, zato što se domaće stočarstvo sada nalazi na istom nivou kao i u vreme Kraljevine Srbije. A s obzirom da se taj trend nastavlja, uskoro bi se mogli, u statističkom smislu, vratiti i u 19. vek.

(Glas Rusije)