Slavko Štimac: Studenti su divni, mladi, pametni i plemeniti ljudi. Neverovatno su tolerantni i veliki protivnici nasilja

"Moj dojam studenata i ovoga što se dešava je da su to divni, mladi, suvisli, artikulisani, pametni, mudri i nadasve plemeniti ljudi. Neverovatno su tolerantni, veliki su protivnici nasilja. Pažljivo sam gledao sve šta se dešava, zapazio sam da toliko paze da nekoga ne uvrede, bio to njihov protivnik ili prijatelj, to je neverovatno. To tako i treba da bude", rekao je glumac Slavko Štimac, gostujući u emisiji 360 stepeni na N1.

Prvi igrani film u kom je glumio, bio je „Vuk samotnjak“.

„Tražili su decu koja su iz tog kraja, na Plitvičkim jezerima je bio finalni kasting. Oni su izabrali mene, valjda sam neki vic ispričao, ne znam šta je odlučilo, nikad nisam ni saznao. To je odlučilo i moju sudbinu, o kojoj ja nisam imao mnogo uticaja, praktično sam odrastao na filmu. Tu sam naučio šta je važno, sretao sam sa divnim, zanimljivim i dragim ljudima“, kazao je Štimac.

Dodao je da je suština glumačkog posla – „da ti veruju, da budeš prirodan i spontan“.

„Koliko si istinit, toliko si dobar. Što kaže Sergej Trifunović – kakva gluma, gluma ne sme da se vidi. Bar je na filmu tako, pogotovo što imamo opasnu kameru, ona sve vidi, svaki falš. Ona je najveći sudija“, kazao je.

Naveo je da je fantastično to što mu i danas prilaze mladi ljudi koji obožavaju serije koje u kojima je ranije glumio.

„Da li je mene promenila popularnost? Verovatno jeste, na neki način. Ali ne na način na koji bi ljudi očekivali. Te stvari su iz ovog ugla dosta opasne za decu, može doći do poremećaja ega i tu je bitna stabilnost porodice. Koliko se sećam, ja sam bio toliko zaokupljen da na vreme završavam školske obaveze, što je bilo gotovo nemoguće jer sam puno radio. To je bio veliki stres, ali to se zaboravi i ostanu lepe uspomene. Zato romantizujemo prošlost, stalno govorimo da je nekad bilo bolje – pitanje je, ja nisam pristalica toga“, kazao je.

Dodao je i da gluma mora da se zavoli, da se nađe smisao u tom poslu, a ne radi popularnosti.

„Koliko se ranije bolje živelo, ne znam. Ali je bolje što nismo imali te vrste trauma kao poslednjih 30, 40 godina, previranja, huškanja na razne mržnje, šovinizmi sa svih strana… Jedna stvar koju sam uvideo koliko su fenomenalni studenti – kako su toleranti jedni prema drugima, kakva je to zrelost“, dodao je.

Nagradu „Pavle Vuisić“ dobio je 2022. godine i objasnio zašto mu ona znači. „Pavle Vuisić je mom ocu bio omiljeni glumac. Sećam se kad me je gledao u sceni gde sam se prvi put pojavio sa njim, moj otac je skinuo kapu, rekao mi – svaka čast“, ispričao je Štimac gostujući u 360 stepeni.

Istakao je i da nekada se ne može pretpostaviti kako će film ispasti. „Neko je to rekao – sve uradiš i misliš da si uradio sve savršeno, ali dok ne kane nešto odzgo, ne možeš biti siguran da je dobro“, kazao je.

Naveo je da sebe nikada nije doživljavao kao pozorištnog glumca.

„Žarko Laušević i Miki Manojlović su me naterali da igram u predstavi Čekajući Godoa. Naročito Žarko Laušević – rekao je „Molim te, videćeš da će sve biti okej“. Kasnije me je i u Klaustrofobičnu komediju zvao Darko Bajić. Nikad sebe nisam doživljavao kao pozorišnog glumca. Ali korisno je i može da pomogne u svakom smislu, kao što pozorišnom glumcu može da pomogne iskustvo kamere“, rekao je Slavko Štimac.

(N1)