Grenland: Stranka koja se zalaže za postepeno osamostaljenje Grenlanda od Danske dobila najveći broj mandata, na drugom mestu stranka koja se snažno zalaže za nezavisnost

Grenlandska pro-biznis partija Demokratit pobedila je na parlamentarnim izborima gurajući ekonomske reforme u politički prvi plan nakon izbora na kojima je dominirali programi o sticanju nezavisnosti i želja predsednika SAD Donalda Trampa da kontroliše to ostrvo bogato mineralima.

Stranka Demokratit, koja se zalaže za postepenu nezavisnost od Danske, više je nego utrostručila je broj poslaničkih mesta na 10 od ukupno 31, objavila je da počinje pregovore o formiranju koalicije.

Partija Nalerak koji se snažno zalaže za nezavisnost od Danske osvojila je dva puta više mesta, osam, dok je vladajuća koalicija izgubila skoro polovinu svog udela u glasovima.

Na izborima održanim u utorak, vladajuća Inuitska partija Atakatigiit izgubila je četiri od svojih 11 mesta, dok je njen koalicioni partner, socijaldemokratska partija Siumut, izgubila šest od svojih 10 mesta.

Zajedno su osvojili 36 odsto glasova, što je pad sa 66 odsto od prethodnih izbora.

Ukupna izlaznost bila je 70,9 odsto, što je pet odsto više u odnosu na prethodne izbore pre četiri godine, pokazali su podaci o glasanju.

"Ljudi žele promene“, rekao je lider Demokratita Jens Frederik Nilsen novinarima u prestonici Nuuku nakon konačnog prebrojavanja glasova. „Ne želimo nezavisnost sutra, želimo da izgradimo dobre temelje“, dodao je Nilsen.

Nezavisnost je postala centralna tema kampanje na izborima u utorak nakon Trampovog stalnog insistiranja da je poluautonomna danska teritorija od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD i da će na kraju postati deo Amerike.

Na tri puta većoj od Teksasa, sa populacijom od samo 57.000, arktička nacija sadrži ogromne mineralne resurse, uključujući minerale retkih zemalja koji su ključni za visokotehnološke industrije, od električnih vozila do raketnih sistema.

Uprkos napretku za Nalerak, Rasmus Leander Nilsen, vanredni profesor na Univerzitetu Grenlanda, rekao je da je veća verovatnoća da će Demokratit formirati široku koaliciju sa jednom ili obe odlazeće vladajuće stranke, Inuiti Atakatigiit i Siumut.

Grenland je bio formalni deo Danske od 1953. Godine 1979. dobio je izvesnu autonomiju, iako Kopenhagen i dalje kontroliše spoljne poslove, odbranu i monetarnu politiku i doprinosi privredi sa skoro milijardu dolara godišnje.

Ostrvo je dobilo pravo da traži punu nezavisnost putem referenduma 2009. godine, ali je do sada odlučilo da to ne učini zbog zabrinutosti oko sposobnosti privrede da bude samodovoljna.

Anketa u januaru pokazala je da većina stanovnika Grenlanda želi nezavisnost, ali su podeljeni u pogledu toga koliko brzo bi to trebalo da se desi, a mnogi se zalažu za postepeniji prelazak na samoupravu.

Dobre vesti za Trampa?

Iako su predizbornoj kampanji, vlasti Grenlanda oštro osudile Trampove izjave, nazvavši ih „pretnjom političkoj nezavisnosti“. izborni rezultat gurnzo je rudarsku agendu u centar tamošnje politike, za koju upućeni kažu da bi na kraju mogla da ide u prilog Trampu.

"Ako se sabere izborni rezultat, glasače je vodio razvoj poslovanja i nezavisnost. I to je dobra vest za Trampa", rekao je Mikel Vedbi Rasmusen, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Kopenhagenu.

"Ukoliko Tramp može da pregovara o sporazumu kojim bi SAD garantovale da neće otvoriti svoje društvo kineskim bazama, kineskim rudnicima ili ruskom uticaju onda američki predsednik da kaže da je dobio pristup mineralima.

Prethodne predizborne kampanje na Grenlandu bile su fokusirane na to kako da dodijele sredstva – koja čine polovinu njegovog budžeta – koja ostrvo dobija od Danske.

Ribarstvo je i dalje glavna industrija, koja čini oko 95% izvoza, i iako sadrži mineralna bogatstva, bila je spora da ih vadi zbog zabrinutosti za životnu sredinu, lošeg vremena i konkurencije iz Kine, koja dominira sektorom retkih zemalja.

Demokratit želi reforme koje će pomoći u stvaranju samoodržive ekonomije stimulisanjem rasta privatnog sektora, posebno u sektoru rudarstva, i stvaranjem podsticaja za preduzetništvo uz smanjenje birokratskih prepreka.

Stranka, koja se takođe zalagala za bliže veze sa Evropom, glasala je protiv zabrane eksploatacije uranijuma iz 2021. godine koja je zaustavila razvoj Kvanefjelda, jednog od najvećih svetskih nalazišta retkih metala.

(RTS)