Haški tribunal od 2003. zna za trgovinu ljudskim organima na Kosovu

UNMIK je još 2003. godine imao informacije o ubistvima i trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji i o tome je tada bio obavešten i Haški tribunal vidi se iz dokumenta Ujedinjenih nacija.

Prema tom izveštaju, vođe OVK su zarađivale i do 45.000 dolara od izvađenih organa samo jedne otete osobe. U privatnoj kući južno od grada Burel bila je smeštena privatna klinika. Tu su uzimani organi od žrtava, koje su kasnije umirale. Posmrtni ostaci su bili zakopavani u blizini. Organi su kasnije transportovani do aerodroma Rinas u blizini Tirane i odnošeni dalje. Prema izveštaju, poslednja grupa je dovedena u kuću u gradiću Burel u proleće ili početkom leta 2000. godine. Izveštaj je napravljen na osnovu razgovora sa najmanje osam izvora - svi Albanci sa Kosmeta i iz Crne Gore koji su bili u OVK.

Četvorica su direktno učestvovala u transportu najmanje 90 Srba u zarobljeničke kampove u severnoj i centralnoj Albaniji. Trojica su dovela žrtve do klinike, dvojica su zakopovala leševe posle operacija a jedna osoba je učestvovala u predaji organa do aerodroma Rinas kod Tirane.

Prema svim izvorima, transport ljudi i vađenje organa je rađeno uz znanje i uključenost srednjeg i višeg nivoa oficira OVK, kao i uz učešće doktora sa Kosova i iz inostranstva.

Operaciju je podržao čovek koji ima veze sa operativcima albanske tajne policije za vreme bivše vlade Sali Beriše, dodaje se u izveštaju.

Jedan od svedoka ispričao je kako je 20. jula odvezao veću grupu Srba iz mesta Ljutoglav između Suve Reke i Prizrena i da je među njima prepoznao Vlastimira Stevanovića, koji je radio kao konobar u Domu armije u Prizrenu.

"Niko nas nije zaustavio na albanskoj granici a posle tri dana je obavljen još jedan prevoz, ali sada ubijenih Srba u Albaniju", i prema iskazu svedoka to je organizovala grupa jednog od vođa OVK Ismeta Tare.

Drugi svedok je ispričao da je dva puta vozio grupe Srba do kuće - klinike u mestu Burel. Prvi put u oktobru 1999. godine i da ih je predao Besimu Vokšiju iz OVK.
Sledeći transport je bio u maju ili početkom juna 2000. godine, kada je doveo 20 žena, uglavnom iz Istočne Evrope i bivšeg SSSR-a. Nakon operacija, žrtve su sahranjene u okolini. Kako se navodi u izveštaju, svedok je nestao iz Kline u martu 2003. godine.

Porodica nikada nije našla telo, niti je vlastima zbog straha od osvete prijavila njegov nestanak. Jedan od svedoka u kući u Burelu pominje albanske doktore Đamila i Admira, kao i jednog doktora arapskog porekla.

"Kada sam vodio poslednje osobe, jednog srpskog muškarca i jednu mlađu ženu, oni su bili prestravljeni. U jednom trenutku, muškarac mi je rekao "ubijte nas odmah, nećemo da budemo isečeni na komade", ispričao je svedok.

"Srbi su dovoženi visoko u planine da bi im se popravila krvna slika. Tu su radili i sekli drva, i dobijali su dobru hranu, da bi nakon nekog vremena bili prebačeni u Burel gde su im vađeni organi", navodi svedok.

Jedan od svedoka kao posebno okrutnog, i kao organizatora kampova gde su bili zarobljeni Srbi, pominje DŽavida Elshanija iz sela Pirane pored Prizrena. Za njega kaže i da je bio u veoma dobrim odnosima sa Ramušom i Dautom Haradinajem.

I ostali svedoci su detaljno opisali kako su na Kosmetu preuzimali žrtve i kako su ih kasnije prevozili u Albaniju gde su im vađeni organi.

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun je naveo u najnovijem tromesečnom izveštaju o situaciji na Kosovu da je UNMIK još 2003. godine Haškom tribinalu dao informacije i svoje nalaze u vezi sa tim tvrdnjama, kao i da je krajem 2008. i početkom 2009. godine UNMIK preneo sva pomenuta dosijea na Euleks.

U Banovom izveštaju navodi se da je UNMIK spreman da u potpunosti podrži istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu, i istovremeno, izražava očekivanje da će se u narednom periodu napredovati ka otvaranju dijaloga Beograda i Prištine, koji još nije započeo zbog pada privremene kosmetske vlade.

(Vesti)