Holandija menja naziv države i neće se više tako zvati, imaće samo jedno zvanično ime - Nizozemska; Zbog, siromaštva, prisilnog rada i trgovine ljudima, muzeji izbacili termin „Zlatno doba“ iz opisa eksponata iz 17. veka

Često korišćeno ime Holandija (Holland) više neće biti u upotrebi, a tamošnja vlast želi da popravi globalnu sliku države tako što će imati jedno zvanično ime - Nizozemska (Netherlands).

Tako će se u budućnosti koristiti samo ime Nizozemska (Netherlands), inače i pravilno ime ove zemlje.

Podsetimo, Južna i Severna Holandija samo su dve od 12 provincija Nizozemske.

Nacionalni rebrending, koji su potpisali poslovni lideri, turistička zajednica i centralna vlada, biće sproveden kasnije ove godine.

Kao deo nove strategije, Nizozemska će biti zvanično ime zemlje na Eurosongu koji se održava u Roterdamu idućeg maja, a onda i tokom Olimpijskih igara u Tokiju 2020. godine, kao i u drugim većim sportskim i drugim ceremonijama.

Rebrendingom vlasti žele da prebace međunarodni fokus sa određenih aspekata nacionalnog života s kojima je država obično povezana, kao što su njena rekreativna kultura droga i četvrt crvenih svetala ("prodavačica ljubavi") u Amsterdamu.

"Novi pristup imenu zemlje treba pojačati izvoz, turizam, sport, širiti kulturu, norme i vrednosti i zato će se na svakom mestu i u svakoj prilici koristiti zvanično ime naše zemlje - Nizozemska", poručila je portparolka ministarstva spoljnih poslova.

Zbog, siromaštva, prisilnog rada i trgovine ljudima, muzeji u Holandiji izbacili  termin "zlatno doba“ iz opisa eksponata iz 17. veka

Pored najavljenog promena imena zemlje, prošlog meseca muzeji u Holandiji doneli su odluku da iz naziva eksponata koji potiču iz 17. veka izbace termin "zlatno doba", preneo je časopis o umetnosti.

U raspravi koja se vodi u Holandiji oko njene kolonijalne prošlosti, a koja je dostigla vrhunac u 17. veku, odbačen je termin "zlatno doba" i predloženo je da se samo upotrebljava "period 17. veka".

Razlog da se izrbiše "zlatno doba" iz opisa muzejskih eksponata i svega što se zbivalo u 17 veku, kada je Holandija bila centar napretka nauke i lider među zemljama u pogledu umetnosti, je taj da to doba nije bilo za sve žitelje "zlatno" jer su bili siromašni i eksploatisani.

"Pecanje duša" (1614) - Rajksmuzeum 

Tom van der Molem, kustos za 17. vek u Rajksmuzeumu kaže da je termin "zlatno doba" mnogo korišćen u evropskoj istoriografiji i vezivao se za prosperitet i mir, ali kaže i da to nije potpuna slika za 17. vek u Holandiji, jer je to doba imalo i svoje negativne strane kao što su siromaštvo, prisilni rad i trgovina ljudima.

Slike nastale u 17. veku, neće se više obeležavati u muzeju kao dela "zlatnog doba", već će nositi naziv "grupni portreti slikani u 17. veku".

(N1, Agencije)