Ina Sidorkova: Od "Turskog toka" do puške kralja Milana - o čemu su razgovarali Putin i Vučić u Sočiju

 Četvrtog decembra ruski predsednik Vladimir Putin je dočekao u Sočiju svog srpskog kolegu Aleksandra Vučića koji je doputova da bi još jednom dobio podršku ruskog predsednika povodom Kosova i Metohije, a usput razgovarali su i o isporuci ruskog gasa Srbiji.

Predsednici Rusije i Srbije su se upoznali pre šest godina, takođe ovde, u Sočiju. „Govorili smo tada kako da Srbija vrati sve dugove koji su se nakupili“, prisećao se Vučić u januaru tog prvog u životu razgovora sa Putinom – najpopularnijim svetskim državnikom u Srbiji (podrška oko 80%). U Vučićevoj predizbornoj agitaciji veliku ulogu je odigrala teza da je upravo u njegovo vreme uz pomoć Rusije počelo naoružavanje srpske armije modernim oružjem. 2017. godine Srbija i Rusija su se dogovorile o donaciji šest aviona MiG-29, trideset tenkova T-72B3 i trideset oklopnih vozila BRDM-2.

Uoči ovog susreta u Sočiju Vučić je u intervjuu za srpsku televiziju pohvalio „neverovatne“ ruske PVO sisteme S-400, dodavši da ih Srbija neće kupiti, jer nema za to dovoljno novca (Rusija prodaje stranim državama bateriju S-400 po ceni 0,5 — 0,6 milijardiameričkih dolara — prim. aut.).

Odgovarajući u Sočiju na pitanje novinara da li Rusija može da proda Srbiji sisteme S-400 na kredit, potpredsednik ruske vlade Jurij Borisov, je rekao da je „sve moguće“, ali „za vreme sastanka u Sočiju Putin i Vučić o tome nisu razgovarali“. 

Putin je to delimično nadoknadio. Poklonio je Vučiću staru pušku srpskog kralja Milana Obrenovića, koju je Rusija kupila na međunarodnoj aukciji. 

I to je bilo jedino oružje koje je Beograd juče zvanično dobio od Moskve. 

Tokom svih godina poznanstva Vučić je više puta nešto poklanjao Putinu: knjigu („Moja prekrasna Srbija“), štene (šarplaninca sa KiM), kao da na nešto aludira. Ovog puta srpski predsednik je poklonio Putinu ikonu iz 19. veka „Preobraženje Gospodnje“. 

Nije tajna da je osnova Vučićeve politike uspešno balansiranje između ulaska u Evropsku uniju i očuvanja bliskih odnosa sa Moskvom. Potpuna evrointegracija je za Srbiju ipak nemoguća dok ne prizna nezavisnost Kosova. Ali Beograd ne žuri, tim pre što Rusija kao i mnoge druge države sveta, uključujući i neke članice EU, ne priznaje samoproglašenu republiku Kosovo. Zato se predsednik Srbije regularno i strpljivo sastaje sa ruskim liderom i „razmenjuje sa njim mišljenja“ o Kosovu. 

Tako i juče. Na pres-konferenciji posle ovih pregovora Vladimir Putin je izjavio da stav Rusije ostaje nepromenjen. „Osnova za rešavanje treba da bude rezolucija Saveta bezbednosti 1244, u kojoj su propisani osnovni principi rešenja kosovske krize. Tu spada poštovanje suvereniteta i celovitosti Srbije i adekvatno poštovanje prava svih etničkih grupa“, rekao je ruski predsednik. On je istako da je Rusija spremna da podrži moguća kompromisna rešenja između Beograda i Prištine. „Mi ćemo uvek podržati Srbiju“, zaključio je Putin. 

Rezidencija „Bočarov Ručej“

Najavljujući decembarski susret (dogovor je postignut na Putinov rođendan, 7. oktobra), administracija srpskog lidera je saopštila da su se predsednici dogovorili o razmeni mišljenja o najvažnijim bilateralnim i međunarodnim pitanjima. Kasnije je Vučić dodao da su osnovne teme pored Kosova bilateralni odnosi, tj. ekonomska saradnja i robna razmena, koja je 2018. godine previsila 3 milijarde dolara, kako je u martu izjavio šef srpske diplomatije Ivica Dačić. Robna razmena između Srbije i Rusije na kraju ovde godine treba da previsi 4 milijarde dolara. 

Neposredno pre planirane posete Vučića srpski mediji su preneli dve skandalozne vesti. Krajem novembra na Jutjubu je objavljen snimak na kome (kako je pisalo u komentarima) bivši pomoćnik ruskog vojnog atašea u Beogradu Georgij Kleban 2018. godine navodno predaje veliku sumu novca „agentu srpske vojne obaveštajne službe“. Nekoliko dana kasnije svi su čitali publikaciju bugarskog portala Arms Watch o tome kako armija Ukrajine u vojnom konfliktu na istoku zemlje koristi mine proizvedene u Srbiji. Prvu temu Vučić je brzo „zatvorio“ u razgovoru sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom i demantovao istinitost podataka izloženih u drugom pokušaju spinovanja javnog mnjenja. 

Jučerašnju atmosferu te „senzacije“ nikako nisu pokvarile. Pre početka pregovora Vučić i Putin su dali kratke izjave. 

Izražavajući dobrodošlicu srpskom predsedniku Putin je rekao da je prošle godine robna razmena porasla za 2%, a u periodu januar – februar ove godine previsila 9%. 

Prvih minuta svog izlaganja Aleksandar Vučić je na ruskom jeziku zahvaljivao „dragom drugu“. Pre svega na gostoprimstvu, a zatim na tome što je i pored prevelike zauzetosti predsednik Rusije našao vreme za srpsku delegaciju. A na kraju se zahvalio na „stalnoj podršci koja se pruža Srbiji“, na svim naporima za očuvanje njene teritorijalne celovitosti, nezavisnosti i suvereniteta.  

Zatim je Vučić dodao: „Moram vam reći da nisam optimista povodom, kao mi to kažemo, konačnog rešenja, koje bi bilo kompromis između Beograda i Prištine“. I tu se zaustavio: „Ali, kao što ste rekli, o tome ćemo razgovarati oči u oči.“

Srpski predsednik je istakao da su dve države „mnogo toga zajedno učinile“ u izgradnji gasovoda („Praktično gasovod kroz Srbiju je završen“), podsetio je na značaj partnerstva sa RŽD i na nivo vojno-tehničke saradnje, dodavši da zemljama još predstoji da mnogo toga urade. A zatim su predsednici nastavili pregovore iza zatvorenih vrata. 

Pitanje gasa

Glavna tema zatvorenih pregovora bila je isporuka gasa Srbiji. Odnosno, većih količina ruskog gasa, što Srbija zahvaljujući rastu ekonomije može sebi da priušti. „Predsednik Rusije gospodin Putin i gospodin [predsednik izvršne uprave „Gaspporoma“ Aleksej] Miler su me uverili da možemo da kupujemo dodatne količine gasa sa teritorije drugih zemalja“, objasnio je Vučić.

Ali 1. januara prestaje da važi ugovor „Gasproma“ o tranzitu gasa preko teritorije Ukrajine, što je rizično pre svega po Srbiju, jer ruski gas u Srbiju stiže samo preko Ukrajine. 

Još 2018. godine kompanija „Gasprom“ je odlučila da isporučuje gas preko gasovoda „Turski tok“ i odustane od tranzita preko Ukrajine. Gas će ići preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovačke. Planirano je da će isporuke gasa u Bugarsku i Srbiju preko „Turskog toka“ krenuti početkom 2020. godine, u Mađarsku 2021, a u Slovačku u drugoj polovini 2022. 

Ruski ministar industrije i trgovine Denis Manturov je govorio da će gasovod do srpske granice biti izgrađen 1. januara 2020. Ali kasnije je šefica bugarske diplomatije Jekaterina Zaharijeva navela drugi datum – kraj 2020. To znači da Srbija ove zime može da dobije ruski gas samo preko postojećeg gasovoda, odnosno tranzitom preko Ukrajine i Mađarske. Zbog kočenja realizacije gasovoda „Turski tok“ Vladimir Putin je juče kritikovao bugarsku stranu, rekavši da Bugari namerno odugovlače sa izgradnjom svoje deonice gasovoda. Tim povodom novinar „Interfaksa“ je postavio logično pitanje Aleksandru Vučiću: Da li je Srbija spremna da od prvog januara ostane bez gasa i da li postoji mogućnost da Srbija odustane od projekta „Turski tok“ pod pritiskom treće strane?

Inicijativu je preuzeo Vladimir Putin, rekavši: „Uvek ponavljam da smo mi spremni da nastavimo sa isporukom gasa preko teritorije Ukrajine. Sada pregovaramo o tome u Beču, to nije tajna“. Istina, prema rečima Putina, uslovi koje predlaže ukrajinska strana su ekonomski neprihvatljivi za Rusiju. 

„Drugo. Srbija će dobiti svoj gas. U bilo kom slučaju. Preko različitih gasovoda“, nastavio je Putin. Istina, ruski predsednik nije rekao koji su to gasovodi. Prekinuo ga je Vučić aplauzom, a počeli su da tapšu i ostali članovi srpske delegacije. 

Specijalni izveštač RBK za portal Balkanist.ru

(Balkanist)