Istraživanje "Ekonomista": Na vojne napore u Ukrajini Rusija troši vrlo malo novca. Troškovi specijalne vojne operacije procenjeni su na oko tri odsto ruskog BDP-a, ili oko 67 milijardi dolara godišnje

Na vojne napore u Ukrajini Rusija troši vrlo malo novca, pokazalo je istraživanje "Ekonomista" koje prenosi portal "Biznis insajder".

Troškovi specijalne vojne operacije, koja se u tekstu naziva ratom i poredi sa velikim svetskim sukobima, procenjeni su na oko tri odsto ruskog BDP-a ili oko 67 milijardi dolara godišnje.

Do te procene se došli poređenjem ruskih troškova za odbranu pre vojne operacije u Ukrajini i nakon njenog pokretanja. Po istorijskim merilima, radi se o vrlo maloj cifri, konstatuje se u tekstu i navodi da je tokom Drugog svetskog rata SSSR trošio za ratne napore 61 odsto svog BDP-a, a SAD, na primer, 50 odsto.

Međutim, današnjih tri odsto mnogo je više od onoga što je Moskva trošila za vojne operacije u Avganistanu, oko 0,4 odsto BDP-a, dodaje se u tekstu. 

Analizira se i zbog čega su vojna izdvajanja za sukob u Ukrajini iznenađujuće niska, pa se kao jedan od razloga navodi upravo naziv ove akcije koji koristi Rusija od samog njenog početka – specijalna vojna operacija, zbog čega je i procenat izdvajanja možda tako nizak.

Taj razlog se opisuje kao politički, a ostali koji se navode u tekstu označeni su kao ekonomski: štampanje dodatne količine novca za ratni fond poguralo bi inflaciju u Rusiji čiji bi teret osetili građani te zemlje, navodi se u članku. Isti učinak bi imalo i opterećivanje banaka ratnim kreditima, a obe stvari bi mogle da "naštete političkim ciljevima Vladimira Putina".

Uz to, tehnologija koju danas koriste oružane snage je naprednija nego ikada, što znači da vojsci treba manje ljudstva nego ikada.

S druge strane, samo Sjedinjene Američke Države, najveći finansijski saveznik Kijeva u trenutnom sukobu, od početka specijalne vojne operacije poslale su Ukrajini pomoć vrednu više od 76 milijardi dolara. Najveći deo toga je vojna pomoć, oko 60 odsto, odnosno 46,6 milijardi dolara. Osim SAD, Ukrajina je primila pomoć i od gotovo svih članica NATO, ali i zemalja Evropske unije.

Upoređena sa drugim zemljama kojima je Amerika pružala ovakvu vrstu vojne pomoći, ona koju je dobila Ukrajina ubedljivo prednjači. Najveći korisnik američke pomoći 2020. godine bio je Avganistan, koji je dobio četiri milijarde dolara, a za njim sledi Izrael sa 3,3 milijarde dolara. Neuporedivo manje od ukrajinskih 76,8 milijardi dolara.

Pomoć Ukrajini činila je 0,37 odsto američkog BDP-a, dok je u slučaju Avganistana, na primer, to bilo 0,18 odsto BDP-a.

Prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju Kil, 47 zemalja pomoglo je Ukrajinu od aprila 2023. godine, s Amerikom na ubedljivom prvom mestu. Iza nje slede institucije Evropske unije sa 32 milijarde dolara, ali se prema analizi instituta radi o finansijskoj i humanitarnoj pomoći. Na trećem mestu je Velika Britanija koja je dala oko 11 milijardi dolara, od čega je najveći deo vojna pomoć: 7,1 milijarda dolara.

Zemlje koje izdvajaju najviše od svog BDP-a za vojnu pomoć Kijevu su baltičke države: Letonija (1,2 odsto), Estonija (1,1 odsto) i Litvanija (0,8 odsto).

(RT)