Ivanka Popović o dolasku stranih fakulteta: To je deo rasprodaje resursa jedne zemlje. Osveta loših đaka koji ne razumeju vrednost znanja

Nekadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu, profesorka Tehnološko-metalušrkog fakulteta (TMF) i članica inicijative ProGlas Ivanka Popović izjavila je u emisiji N1 Studio Lajv, govoreći o najavi dolaska stranih fakulteta u Srbiju, da je to "deo rasprodaje resursa jedne zemlje".

„Rasprodaja ljudskih resursa, ono najelementarnije ulaženje u našu egzistenciju i budućnost naše zemlje. Nijedna zemlja koja nema snažno sopstveno obrazovanje, ne može da napreduje i nema nikakve budućnosti“, navela je.

Osvrćući se na najave dolaska stranih fakulteta, nekadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu ocenila je da je to „deo jedne sistematske priče koja se sprovodi godinama“.

„Mislim da se malo opet radi zamena teza, nijedan univerzitet koji dobro i kvalitetno radi ne plaši se konkurencije. Državni se ne plaše konkurencije privatnih, privatni se ne plaše državnih, ako kvalitetno rade“, naglasila je.

Dodala je, međutim, da briga što dolaze strani univerziteti ne bi ni postojala, da se ne otvara pitanje pod kojim uslovima oni dolaze.

„Nekom odlukom Ministarstva, koje se stavilo iznad Nacionalnog akreditacionog tela, Ministarstvo postaje to mesto koje će odobriti da jedan može da drži, drugi ne, to će možda i debelo da se naplati, sve se netransparentno dešava, postavlja se pitanje koji su i kakvi to studijski programi. Možda ćete imati apsurdnu situaciju, da ćete dobiti diplomu u Srbiji od univerziteta koji je registrovan drugde, pa ćete ovde morati da nostrifikujete tu diplomu“, kaže ona.

„Zemlja koja nema snažno sopstveno obrazovanje, ne može da napreduje“

Istakla je da koji god to univerzitet bio – Bokoni, Oksford, pa i Kembridž, „da može slobodno da funkcioniše u jednoj zemlji je deo rasprodaje resursa jedne zemlje“.

„Rasprodaja ljudskih resursa, ono najelementarnije ulaženje u našu egzistenciju i budućnost naše zemlje. Nijedna zemlja koja nema snažno sopstveno obrazovanje, ne može da napreduje i nema nikakve budućnosti. Udarac koji treba sve da relativizuje, da pokrene opet priče o pravoj eliti, lažnoj eliti, doprinosi nastavljanju napetosti i olakšavaju puta do diplome, za neke osobe koje smatraju da tako lakše mogu da dobiju“, kaže ona.

Prema njenim rečima, „studenti koji žele da odu u inostranstvo, ne rade nužno to jer misle da će tamo imati bolje uslove studiranja“.

„Nego jer znaju da je to prvi korak, da odatle imaju odskočnu dasku za traženje posla, nije prioritetni razlog da studiraju na boljem mestu da bi stekli bolja znanja. Jedini način da zaustavimo odliv mozgova je da promenimo uslove u ovoj zemlji, počnemo da živimo u normalnoj zemlji koja funkcioniše kao pravna država. Ljudi žele da žive u normalnim uređenim sistemima i dok Srbija ne bude takva, ljudi će nastaviti da odlaze“, kaže ona.

„Relativizacija struke“

Dodaje da je to i „pitanje relativizacije struke“.

„Kad je vlasti i vladajućoj stranci pogodno da se hvali obrazovanjem, uspesima, ona će to da čini, kad je zgodno da uperi prst u struku da je odgovorna za nešto, rado će to učiniti, u priči o kvazieliti takođe… Nisu to samo visokoškolske institucije na meti toga, svako ko može biti instrumentalizovan za potrebe interesne grupe vladajuće stranke i njenih partnera će biti način kako uništavate sopstveni resurs“, kaže ona.

Dosad se, ističe, „akademska zajednica nije pokazala spremnom da se bori“.

„Da ima kapacitet da se bori, verujem da ima, ali očigledno nije bila dovoljno motivisana. Taj potencijal koji ima akademska zajednica u Srbiji, svi univerziteti u našoj zemlji su naše blago, naš ogroman resurs i naša šansa, drugi žele da ga uruše, a sami nemamo ni snage ni volje da odbranimo“, kaže ona.

Apelovala je na „sve one koji vole ovu zemlju“.

„Moramo obrazovanje da spasimo, jer bez obrazovanja nema budućnosti“, kaže ona.

„Osveta loših đaka koji ne razumeju vrednost znanja“

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović izjavio je juče da „sve što se radi u vezi sa Beogradskim univerzitetom deluje kao osveta jednog plagijatora koji se nalazi na čelu Ministarstva finansija“.

„Hajde da kažemo da je ovo osveta loših đaka, osveta loših đaka u smislu ljudi koji ne razumeju vrednost znanja, ljudi koji bi rado da se kite diplomama, a nisu spremni da ulože rad da do te diplome dođu. Bitno je znanje koje stoji iza te diplome, to znanje obezbeđuje napredak ove zemlje. Čini mi se da smo toliko pasivni da ćemo dozvoliti da se taj najznačajniji resurs, ne samo uruši, nego da bude do te mere oslabljen da neće moći jako dugo da se povrati“, kaže Popović.

„Kad država ne reaguje, građani moraju svojim aktivnostima da vrše pritisak“

Govoreći o dešavanjima u Novom Sadu, kaže da joj je žao da prisustvujemo takvim scenama.

„Mislim da moraju nekako biti očekivane. Prošlo je suviše vremena da se država ne odaziva i ne preduzima mere, makar ih javno ne obelodanjuje. To što se desilo u Novom Sadu nije nesreća, to je nemar. Smatram da prve reakcije tokom onog velikog protesta u Novom Sadu koji je bio jedan dostojanstveni skup odavanja počasti preminulima, kao zahtev da se preuzmu odgovarajuće mere, da te nezavisne institucije koje izvrgava ruglu naša predsednica Skupštine rade svoj posao, to nije politička kategorija, već nešto što zahteva rešenje“, kaže Popović.

Kako vreme odmiče, dodaje, i ništa se ne dešava i „kako se oni koji žele da dođe do pomaka kažnjavaju, hapse, to je nešto što budi revolt kod ljudi“.

„Očekujem da će građani reagovati na ovo i dalje. Smatram da je normalno da se poslanici nađu na prvoj liniji odbrane i sramno je da predsednica Skupštine svoje kolege naziva pogrdnim imenima, zaista neprimereno. Taj govor mržnje ne doprinosi da se stvari smire, nego doliva ulje na vatru“, kaže ona.

Popović ne isključuje da situacija eskalira. „Nažalost, kada država ne reaguje, onda građani moraju svojim aktivnostima da vrše pritisak da država odgovori na nešto što joj je prvenstveno dužnost i obaveza. Ovako klizimo u haos u društvo na početnom stepenu razvoja gde će nadvladati volja jačega, mislim da smo ipak prevazišli tu fazu razvoja u društvu“, kaže ona.

Sluti da bi „bilo kakva privođenja ljudi koji imaju adekvatna saznanja mogla da dovedu do svedočenja iskaza koji će početi da odmotavaju klupko korupcije i saučesništva i dovesti do otkrivanja nekih informacija koje ne prijaju SNS“.

Ipak veruje da je izostanak toga „pogrešan pristup“, jer je ovo „mala sredina i na kraju uvek sve procuri“.

„Informacije ne možete sakriti, ali kroz takvu reakciju možete povećati nezadovoljstvo građana. Jedna ostavka nije dovoljna, sad mi svi vagamo koji će sledeći predstavnik vladajuće stranke dati ostavku, to ne biva, a izlaze informacije koje su firme bile uključene, te stvari više nisu nepoznate, nema razloga tužilaštvo da ne preduzima korake. Stiče se utisak da tužilaštvo čeka mig od predstavnika vladajuće stranke kako da se vlada. Tipičan primer zarobljenih institucija, našom državom upravlja jedna stranka, jedna interesna grupa. Na duge staze ovo ne može da pomogne vladajućoj stranci, ali ovaj šok koji doživljavamo svakog dana možda će neke ljude osvestiti da se priključe građanskom protestu, da se ovaj i drugi slučajevi reše“, kaže ona.

„Predsednik će globalnu tragediju iskoristiti za svoje potrebe“

Osvrnula se i na najavljeno obraćanje predsednika javnosti.

„Strašna je činjenica da živimo 1.000. dan rata u Ukrajini, smatram da će i tu globalnu tragediju predsednik iskoristiti za svoje i potrebe vladajuće stranke da pokrije ono što se dešava kod nas. Mi u regionu nismo ugroženi od globalnog sukoba i ne možemo da utičemo, opet jedna zamena teza da se skloni od onog što je suština, a to je procesuiranje odgovornih za ovu strašnu tragediju“, kaže ona.

Ističe da je „potpuno jasno da više ni za jedan vid javnih radova u ovoj zemlji, od kanalizacione cevi do ovakvih projekata, ne možete biti sigurni da je pouzdan“.

„Ulazimo u vrlo ozbiljne, zahtevne projekte, recimo prema podacima iz RZS, vodovodne cevi u Srbiji gube jednu trećinu vode u tokovima, tu neće niko da strada, ali rasipamo naš resurs kroz neznanje, nemar, neodržavanje, to su sve stvari koje mogu da se reše, ali životi ne mogu da se povrate. Svako ko iole poštuje ljudski život, sve oko sebe i druge, a plašim se da smo malo otupeli i na to, mora da reaguje. Ako ovu stvar ne isteramo, opet smo pustili nešto, gubimo deo sopstvene humanosti, a klizimo u diktaturu“, kaže ona.

(N1)