Jelena Guskova: Serž Bramerc traži podršku u Moskvi

Moskva je ove nedelje po drugi put posle jula 2008. godine primila predstavnika Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MTBJ), glavnog tužioca Serža Bramerca. Njegova prethodnica Karla del Ponte je pre odlaska sa funkcije priznala, da njeni kontakti sa Rusijom nisu uspeli – za osam godina svog mandata ona je pokušavala posetiti Moskvu, međutim Rusi, - žalila se ona, - nikada nisu odbijali da je prime, ali je nikada nisu ni pozivali, niti su navodili tačan datum njenog eventualnog dolaska.

Serž Bramerc se sastao sa zamenikom ministra inostranih poslova Rusije A.V.Jakovenkom i učestvovao na međunarodnoj naučnoj konferenciji „Nirnberški proces: istorijski i pravni aspekti“, koju su organizovali Institut za sveopštu istoriju Ruske akademije nauka (RAN), Institut za državu i pravo RAN i Moskovski državni institut za međunarodne odnose (MGIMO) MIP RF.

Cilj dolaska visokog gosta sasvim je razumljiv: u novembru će se u Savetu bezbednosti razmatrati pitanje o produženju mandata Tribunala, pa je zato glavni tužilac informisao rusku stranu o toku sudskih procesa i o merama, koje Tužilaštvo MTBJ preduzima u cilju što skorijeg okončanja tekućih poslova. Seržu Bramercu su bili potrebni jaki argumenti da bi privukao Moskvu na svoju stranu, jer je poznato da se Rusija zalaže za što skorije okončanje rada MTBJ, u skladu sa rezolucijama SB OUN i za transformisanje Tribunala u mehanizam rezidualne nadležnosti. Čak štaviše, Rusija smatra, da se sudski postupci u vezi niza predmeta odugovlače, te stoga treba govoriti ne o produžetku mandata, već o oblicima i mehanizmima zatvaranja MTBJ.

Iza suvoparne informacije MIP o tretiranim pitanjima „osiguranja efikasne saradnje država, pre svega regiona, sa Tribunalom“, najverovatnije stoji razmatranje hvatanja faktički poslednjeg „zločinca“ – generala Ratka Mladića. To pitanje je posebno bolno za Serža Bramerca.

Još za vreme stupanja na dužnost januara 2008. godine Belgijanac Bramerc je izjavio, da je apsolutni prioritet MTBJ – hapšenje i sprovođenje u zatvor u Hagu četvorice preostalih na slobodi lica, protiv kojih je MTBJ podigao optužnicu. Međutim, jednog od njih – generala Ratka Mladića, ne uspevaju pronaći ni do danas. Sve svoje balkanske turneje tužilac je uporno posvećivao rešavanju tog pitanja. Beograd, po svoj prilici, ne zna gde se krije general, ali sa istom takvom upornošću uoči svakog dolaska Bramerca organizuje neviđenu aktivnost u cilju pronalaženja takozvanog zločinca: maskirani policajci i sa oružjem na gotovs vrše javne pretrese u kući supruge generala, u stanu sina, plaše nevestu, a potom je otpuštaju s posla, oduzimaju bez sankcionisanja suda sve pare iz kuće sina i Mladećeve supruge, pa čak i od komšije pored njihove kuće, a u cilju da „onemoguće finansiranje haškog zločinca“ policija vrši beskonačne pretrese i saslušanja mogućih saučesnika, među kojima su poznati novinari, vojna lica, saborci.

Kako bi ubedili Hag u svoje ozbiljne namere, policija hapsi takozvane „pomagače“ i „jatake“ generala, uključujući maloletnike, i drže ih u tamnici pod istragom već nekoliko godina, a sudiji su zabranili da izrekne oslobađajuću presudu po optužnici protiv njih do dolaska Bramerca u Beograd. Takav pijetet prema glavnom tužiocu MTBJ u vezi je s time, što on hapšenje generala postavlja kao uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, insistirajući da se i dalje primenjuje princip uslovljavanja procesa evrointegracije potpunom saradnjom Beograda sa MTBJ. A ulazak u Evropsku uniju za Srbiju je bolno pitanje, koje je istovremeno i pitanje očuvanja aktuelne vlasti, i ekonomske stabilizacije, i paritetnosti u evropskih strukturama.

Pošto je traganje za generalom na Balkanu zašlo u ćorsokak, vlasti Srbije odavno već aludiraju na to da se on krije u Rusiji, pa je zato Serž Bramerc imao potrebu da to pitanje postavi MIP, što je on verovatno i učinio. Međutim, teško da je to trag koji može dovesti do uspeha. A Bramercu je uspeh veoma potreban, jer se radi o produžetku ovlašćenja MTBJ i o njegovom reizboru za novi mandat.

Stav Rusije po pitanju produžetka delatnosti Tribunala, mada i polako, ali se formira. Ako je i moguć pristanak Moskve u vezi sa tim pitanjem, onda se radi o nekoliko meseci, a ne više od toga. Zato ćemo mi uskoro postati svedoci sumiranja mračnih rezultata njegovog rada - 66 procenata svih koje progoni Tribunal su Srbi, od 19 umrlih u vreme istrage 16 su Srbi. Od 27 uhapšenih šefova država, komandanata, premijera, vice-premijera, ministara odbrane i predsednika parlamenta 19 su Srbi. Srbe je Tribunal osudio na ukupno 904 godine zatvora, Hrvate na 171, muslimane na 39, kosovske albance na 19 i Makdonce na 12 godina robije.

I dok MTBJ i dalje funkcioniše, dok njegovi materijali još nisu završili u nedostupnim arhivama, kompetentni međunarodni organi bi trebalo da konstatuju neobjektivnu delatnost Tribunala, da potom zahtevaju ne prosto njegovo zatvaranje, nego i ocenu rada sudija i tužilaca, a potom i oslobađanje svih nevino osuđenih. Zato bi se, po našem mišljenju, Serž Bramerc trebao brinuti zbog pitanja, kakvu će presudu izreći istorija samom Tribunalu. A Rusija je dužna da doprinosi optimizaciji tog procesa.

Jelena Guskova, rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta slavistike Ruske akademije nauka

(Fond strateške kulture)