Jermenija: Opozicija organizovala novi miting na kome se traži ostavka premijera Nikola Pašinjana; Jake policijske snage u centru Jerevana

 Protivnici premijera Jermenija Nikola Pašinjana ponovo su se okupili u centru Jerevana, a jako policijske snage primećene su širom centra jermenske prestonice, prenose dopisnici Sputnjika.

Saopšteno je i da se predsednik Jermenije Armen Sarkisjan sastao sa grupom poslanika Narodne skupštine koji nisu deo vladajuće koalicije kako bi razgovarali o situaciji u zemlji.

Mediji, međutim, nisu preneli da li je na tom sastanku postignut bilo kakav dogovor za izlazak zemlje iz krize.Dramatična, na ivici puča, politička kriza u Jermeniji zbog zahteva vojnog vrha da premijer Nikol Pašinjan podnese ostavku za sada se ne odražava na sporazum u Nagorno-Karabahu, postignut u novembru prošle godine posle 44 dana sukoba jermenskih i azerbejdžanskih oružanih snaga.

Kako javlja agencija Armenpres, danas će se u Moskvi održati treći sastanak trilateralne grupe, potpredsednika vlade Jermenije, Rusije i Azerbejdžana o sprovođenju uslova o primirju koji se odnose na deblokadu ekonomskih i transportnih veza u regionu Nagorno-Karabaha.

Protesti u Jermeniji na kojima se traži ostavka premijera nastavljeni su i juče, a opozicija se obratila predsedniku sa zahtevom da primi njenu delegaciju, saopštio je predstavnik opozicione partije Dašnakcutjun. Predstavnici opozicije uputili su se ka rezidenciji predsednika sa zahtevom da ne potpiše ukaz premijera Nikola Pašinjana o razrešenju šefa jermenskog Generalštaba.

Za sada još nije jasno da li će predsednik Armen Sarkisijan, čija je uloga uglavnom simbolična, u ustavnom roku od tri dana potpisati Pašinjanovu odluku o smeni načelnika Generalštaba oružanih snaga.

Gevorg Tonojan, pravni ekspert jermenskog parlamenta, za Tas objašnjava da, ukoliko premijer odbije predsednikove prigovore, ovaj mora ili da ipak potpiše ukaz, ili da se obrati Ustavnom sudu, koji će ispitati zakonitost kadrovske odluke.

Opozicioni pokret Jermenije za spas domovine, koji je blokirao Aveniju Bagramjan u blizini zgrade parlamenta, spreman je da se sastane s premijerom Nikolom Pašinjanom samo zbog razgovora o njegovoj ostavci, rekao je u petak za medije Artur Vanetsijan, lider stranke Domovina.

Ranije je Pašinjan rekao da ne namerava da se povuče, jer nije bio siguran da će to omogućiti rešavanje političke krize u zemlji.

U Jermeniji je u četvrtak došlo do masovnih demonstracija protivnika i pristalica premijera Nikola Pašinjana, nakon što je Generalštab oružanih snaga zemlje izašao sa saopštenjem da vojska zahteva njegovu ostavku.

Saopštenje su potpisali načelnik Generalštaba Onik Gasparjan, njegovi zamenici i šefovi odeljenja i korpusa. Pašinjan je to oštro kritikovao kao pokušaj vojnog puča i objavio odluku o smeni načelnika Generalštaba.

Sednica jermenskog parlamenta, na kojoj je opozicija planirala da razgovara o situaciji u zemlji, nije održana jer nije bilo kvoruma. Poslanici vladajuće frakcije Moj korak nisu se pojavili u parlamentu, prenosi Sputnjik.

U vezi s bojkotom vladajuće frakcije, lider opozicione Prosvećene Jermenije Edmon Marukjan izjavio je da rukovodstvo parlamenta, na čelu s predsednikom Araratom Mirzojanom, ništa ne čini kako bi zemlja izašla iz političke krize, odbijajući bilo kakav dijalog.

Posle Rusije i SAD, juče se i EU pridružila u pozivima svim strankama u Jermeniji na uzdržanost i rešavanje razlika mirnim putem. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan juče je poručio da bi smenom vlasti u Jermeniji trebalo da se bavi narod, a ne vojska. Turska je, kako kaže, protiv bilo kakvog prevrata.

Prethodno se oglasio i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji je o dešavanjima u Jerevanu rekao da su to unutrašnja pitanja Jermenije, dodavši da je za aktuelnu situaciju krivo i prethodno i sadašnje rukovodstvo zemlje.

Pašinjan, koji je na vlast došao u revoluciji bez prolivanja krvi tokom antivladinih protesta 2018. godine, posle potpisivanja sporazuma o primirju sa Azerbejdžanom uz posredovanje Rusije zaradio je epitet izdajnika. Jermeni ne mogu da mu oproste što je delove teritorije Nagorno-Karabaha koje su jermenske snage okupirale početkom devedesetih godina 20. veka morao da prepusti Azerbejdžanu.

(Sputnik-Politika)