Jovo Bakić: Imperijalni pokrovitelji znaju da nijedan političar u Srbiji ne sme da potpiše sporazum o Kosovu. Tražiće da se sporazum sprovodi, a nepomenik će morati da sluša i trpi, kuka i plače, te sve bespogovorno sprovodi

 Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić izjavio je u intervjuu za list Nova da ne očekuje potpisivanje sporazuma o Kosovu do kraja godine. "Imperijalni pokrovitelji znaju da to nijedan političar u Srbiji ne sme da potpiše. Stoga će tražiti da se sporazum sprovodi (tome služi pre par dana usvojeni aneks ugovora), a nepomenik će morati da sluša i trpi, kuka i plače, te sve bespogovorno sprovodi, jer protiv njega imaju mnogo kompromitujućeg materijala, a i pretnju neformalnih sankcija za sve nas, što bi se posredno odrazilo i na njega", rekao je Bakić.

Na pitanje da li očekuje da Vučić doživi političku sudbinu Mila Đukanovića, za kog se posle 30 godina, na osnovu rezultata izbora u Crnoj Gori, nazire se da će konačno biti razvlašćen, Bakić kaže:

„Još uvek ne znamo kakva će biti sudbina Mila Đukanovića, tj. da li će autoritarni vođ biti samo smenjen nakon više od tri decenije vladanja ili će najbogatijem građaninu Crne Gore ispitivati izvore ličnog i porodičnog bogatstva, pa bi onda mogao da bude krivično gonjen i utamničen poput Iva Sanadera u Hrvatskoj“.

Prema njegovim rečima, utoliko je nezahvalnije govoriti „o srbijanskome nepomeniku“.“Jer on se nada da će svojom ‘kooperativnošću’ oko ‘stranih investicija’ i Kosova, a njome je i započeo svoju vladavinu pre 10 godina Briselskim sporazumom (potpisao tadašnji predsednik vlade Dačić, ali pod mentorstvom tadašnjeg PPV-a) i Zakonom o radu, kupiti od SAD-a i EU još najmanje desetak godina u još većoj meri autoritarne vladavine. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, može se pretpostaviti da njegove nade nisu bez osnova“, kaže.

Upitan kako gleda na izjavu Vučića da „ništa nije potpisao“ i da li je to marketinški trik ili pravdanje kod svojih birača, odgovara:

„Zaista nije ništa potpisao. Tu su mu imperijalni gospodari izašli u susret, jer i njima je u interesu da ovdašnji narod smatra kako činjenica da ništa nije potpisano znači i da ništa iz sporazuma neće biti sprovedeno. Naravno, kratko je pamćenje ovdašnjega sveta, jer da li i otkad postoje granični prelazi na Jarinju i Brnjaku, ko kontroliše Gazivode, čije će tablice imati automobili na Kosmetu, kojoj se ‘državi’ i u čijem parlamentu članovi Srpske liste zaklinju na vernost, na kojoj televiziji i u čije ime su prikazivani bestidni napadi na Olivera Ivanovića, nakon kojih je mučki ubijen? Licemerje, podlost, okrutnost i glupost su, prema tome, obeležja ovog režima, a birači bi trebalo da se zapitaju u kojoj meri su ova obeležja za njih prihvatljiva i na njih primenjiva“.

Bakić je ocenio i da je srpsko društvo razoreno, da nema ni republike ni njenih građanki i građana, pa ni nacije, jer potonja može da postoji samo kao zajedničko i voljno delanje građanki i građana.

„Nažalost, društvo je svedeno na masu intelektualno i moralno u manjoj ili većoj meri zatupljenih podanika koji slede naređenja ili s vrha mafijaške piramide ili od nekih stranačkih vođa. Otuda i mogući izazov mafijaškom režimu stiže pokušajem političke upotrebe ‘velikih nacionalnih tema’, a ne iz borbe za svakodnevne interese građanki i građana“, ocenjuje profesor, a prenosi Nova.rs.

Ističe i da je „podanik – podanik i s Kosovom i bez njega“ „A Kosova u granicama naše od mafije otete republike u činjeničnom smislu nema od 1999. godine. Možemo da se pozivamo na Rezoluciju 1244 UN, ali to nema nikakvog uticaja na samo Kosovo, kao protektorat NATO-a. Da se organizovani kriminal povezan s režimom našao na udaru zajedničkog, upornog i solidarnog delanja građanki i građana u poslednjoj deceniji, a bilo je dosta prilika za to, postojala bi moralna snaga u njima da se načelno suprotstave i priznavanju Kosova, ako bi u većini bili spremni da trpe materijalne posledice tog suprotstavljanja. Ovako je to iluzorno, jer podanici znaju samo da slušaju naredbe“.

Bakić kaže i da ne zna da li će biti izbora u Srbiji, jer, kako dodaje, nema, na svoju sreću, „uvid u misli nepomenika i njegovih saradnika“.

„Ako ih bude, ništa se neće promeniti, jer ovde nema ni pameti ni energije za bilo kakvo kolektivno konstruktivno delanje širih razmera, a režim ima svoje ljude na strateškim položajima u svim ‘opozicionim’ strankama (iskustvo nam govori da ih je imao u organizacijama u kojima sam bio i da su, blagodareći nedostatku pameti i čestitosti većine, uvek uspevali da osujete čestite ljude koje sam podržavao)“, zaključio je on.

(Nova.rs-N1)