Katarina Šćepanović, Forum beogradskih gimnazija: Državu zanima samo forma, a ne suština i obrazovanje učenika.Sve ovo što se dešava liči na rat protiv obrazovanja

Neke beogradske gimnazije su objavile da se veliki deo kolektiva ili ceo kolektiv vraća u nastavu, međutim, veoma je upitno kako će ta nastava izgledati i prilično sam sigurna da je haotično stanje koje je bilo u gimnazijama u proteklim mesecima i dalje na snazi, kaže Katarina Šćepanović iz Foruma beogradskih gimnazija. Ona ističe da državu zanima samo forma, a ne suština i obrazovanje učenika, te da joj sve što se dešava liči na rat protiv obrazovanja.

Šćepanović za N1 navodi da u nekim školama ili maturanti ili čak učenici sve četiri godine bojkotuju nastavu, pa čak i onlajn nastavu koja je, prema njenom mišljenju, sama po sebi problematična.

“Dakle, negde gde se nastavnici u velikom broju vraćaju u nastavu, može da im se desi da uđu u prazne učionice ili da uopšte ne mogu da uđu u školu jer postoje gimnazije, mislim da je u pitanju nekih pet gimnazija sa naznakom da se tu pridruže još dve, u kojima učenici blokiraju zgradu, odnosno ne dozvoljavaju održavanje nastave”, navodi ona.

Prema njenim rečima, odluka da se posle meseci protesta i obustave rada profesori vrate na nastavu dolazi u jako lošem trenutku.

 “Gledamo protest ispred ministarstva, imamo imenovanje novog ministra prosvete koji nije ni po volji ni po meri prosvetnih radnika. Više naših udruženja se oglasilo tim povodom, pa čak i nekih građanskih inicijativa itd. Znamo šta je sve sporno, neke su teške optužbe izrečene i u parlamentu i mi smatramo da dok se to sve ne proveri i ne ustanovi istina, da takva osoba ne bi trebalo da bude na čelu ministarstva. Mi smo mogli tokom obustave da vidimo da predstavnici ministarstva prosvete nisu bili spremni za dijalog, dakle, deklarativno jesu, govorilo se o potrebi za dijalogom, ali oni nisu pokazivali nikakvu volju da stvarno razgovaraju sa prosvetnim radnicima, čak nisu hteli da se pojavljuju ni u medijima zajedno, nego su slali neke ljude koji su se preporučivali, pretpostavljam, za dalja angažovanja. Pravog dijaloga nije bilo i onda na sve to dobijamo ovog ministra prosvete koji je po svemu za nas upitan”, kaže Šćepanović.

Kao drugi problem, ona ističe i pokretanje disciplinskih mera protiv prosvetnih radnika u obustavi.

“U mnogim školama su stigli nalozi da se sprovode disciplinski postupci, dakle, jako je loš trenutak i on koincidira sa povratkom profesora u učionicu. E sad, zašto se taj povratak dešava u ovom trenutku, pretpostavljam da je, dakle, ne osuđujem, imam mnogo razumevanja za kolege, znam kakva je situacija, pretpostavljam da je došlo do jednog velikog zamora, dakle, do situacije gde više ljudi ne vide neku jasnu strategiju, jasan cilj, jer je sasvim izvesno da u ovoj političkoj konstelaciji ni studentski, ni prosvetni zahtevi neće biti ispunjeni. Ja imam utisak da je prosveta ovih meseci bila kao neki grad pod opsadom koji je izmoren, izmučen i, na kraju krajeva, pokušajte da zamislite da ste dva meseca bez plate, vrlo je lako onda razumeti zašto kolege više ne mogu da izdrže”, kaže ona.

Dodaje i da uprkos velikoj podršci roditelja, ima jedan mali broj onih koji su podnosili anonimne prijave, što je još jedan od problema sa kojim se prosvetni radnici suočavaju.

“Meni je drago što su roditelji prepoznali koji je cilj i koji je smisao ove naše borbe, ali smo imali i one roditelje koji to nisu razumeli i mnoge škole su se suočile sa jednim prilivom pretećih pisama i prijava, anonimnih doduše, dakle ti ljudi nisu smeli da stanu imenom i prezimenom iza toga, Ministarstvu prosvete i inspekciji školskoj upravi”, navodi Šćepanović.

Ona naglašava i da su škole ogledalo društva, te da ako je društvo u jednom opštem sunovratu, onda se ne može očekivati ni da škole funkcionišu.

“Tako da ovo sve što se dešava je odraz stanja u državi i pokušaj da se nešto uradi da na neki način, da pokušamo da ozdravimo i da izgradimo jedno zdravije društvo. Mislim da nam tu država ne pomaže mnogo, nego da radi upravo suprotno. Zato smatram da ove priče o dijalogu, da je to jedna farsa. Mi ne znamo šta sada sledi sa novim ministarstvom. Mislim da tu neće biti nekog nezavisnog odlučivanja, da će to prosto biti sprovođenje neke odluke. Tako da mi se čini da država nekako na svim nivoima obrazovanja pokušava da napravi jednu subverzivnu delatnost, odnosno uništava obrazovanje, a nije floskula reći da je obrazovanje stub društva”, kaže Šćepanović.

Ističe i da je državi, odnosno Ministarstvu prosvete stalo samo do forme.

“To je kao onako, evo, poslušna sam, dobra sam, nisam u obustavi, upisaću čas, čak i ako taj čas nemam kome da održim, ako nema mojih učenika, dovoljno je samo da zadovoljim formu, upišem u dnevnik da je održan čas i sve je u redu, primiću platu. Dakle, mi smo svoje plate i svoju egzistenciju, to znači egzistenciju sopstvenih porodica, žrtvovali da bismo ukazali na sve ono što nije dobro i u prosveti i u društvu u celini. Dakle, državu zanima samo forma, zanima je upisan čas, nadoknadama – kako vreme odmiče, vidimo da i nadoknada neće biti moguća, ali ni to nema veze, samo da se zaključe ocene. Ako državu ne zanima suština i ne zanima obrazovanje naše dece, onda je jasno ko je ovde na kojoj strani”, zaključuje Katarina Štjepanović iz foruma Beogradskih gimnazija.

(N1)