Knez Aleksandar (Pavlov) Karađorđević: Srpski narod na KiM je prepušten samom sebi

Vaše kraljevsko visočanstvo, javnost u Srbiji je nedavno pročitala Vaše saopštenje u kome ste naglasili da je na severu Kosova i Metohije opet prolivena srpska krv, pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice i uz zatvorene oči srpske političke i društvene elite. Kako su izvesni novi sukobi zbog najavljenih akcija uklanjanja barrikada, želimo da čujemo šta Vi mislite?

Nažalost ne mislim i ne očekujem ništa dobro. Srpski narod na Kosovu i Metohiji prepušten je sam sebi. Okružen je neprijateljskom albanskom političkom i policijskom strukturom uz vojnu podršku snaga NATO pakta. To je već decenijska konstanta i ne treba se zavaravati da je reč o trenutnom stanju koje se može lako promeniti. Ali, ono što sam u saopštenju već rekao, suština drame Srba na Kosovu i Metohiji jeste u odnosu režima u Beogradu koji mu je dodelio ulogu žetona u jednoj nameštenoj partiji gde je pobednik već dogovoren. Ponašanje vlasti i opozicije, kao i drugih učesnika društvenog života Srbije pokazuje da svi slojevi te političke i društvene elite, kako je Vi zovete, korumpirani i odrođeni od svog naroda i svoje istorije.

Ipak, srećom nije sve na njima i ne traje srpska istorija između dve izborne kampanje. Duboko osećanje srpskog naroda (čiji glas niko ne traži u trenutnom pokušaju kupoprodaje) jeste temelj opstanka Kosova i Metohije u Srbiji. Ne treba dozvoliti da se zbog izbornih rezultata nekoliko stranaka i u ime maglovitog obećanja svetle budućnosti prizna bezakonje koje se sprovodi nad našim narodom i našom zemljom. Treba biti odlučan i istrajan kao što smo već bili čekajući oslobođenje Kosova i Metohije.

Uostalom, imao sam priliku da u mnogim srpskim gradovima vidim grafit „Kosovo je Srbija“. I jeste.

Ovih dana ste ponovo boravili u Srbiji nameri da razrešite svoje imovinsko-pravne i stausne poslove. Vlada SRJ Jugoslavije dozvolila je svim Karađorđevićima da koriste objekte na Dedinju, ali se u praksi to ne ostvaruje?

Vlada SRJ je deklarativno vratila svim Karađorđevićima pravo da borave na Dedinju, ali je faktički to pravo omogućila samo jednom Karađorđeviću, a nas ostale onemogućila. Bila je to vešta smicalica kojoj nismo bili dorasli i koju nismo očekivali. Sada je Dedinje mesto kompromitovanja naše porodice, gde se uprkos svemu što se sa Srbijom događa, već deset godina igra farsična predstava, s koktelima, rođendanskim i porodičnim slavljima i sa jednim Karađorđevićem u glavnoj ulozi.

Ono što se za proteklih deset godina postiglo jeste unižavanje ugleda naše porodice koja je sebe utkala u noviju srpsku istoriju. Možda je to i bila namera režisera ovakvog povratka naše porodice u Otadžbinu.

Vaša želja da zemne ostatke svojih roditelja prenesete u Srbiju, na Oplenac u mauzolej vladarske porodice Karađorđević, ne nailazi na dovoljno razumevanja. Šta ćete činiti u vezi s tim?

Ono što se događa sa živim potomcima kneza Pavla, mislim na onemogućavanje da boravimo na Belom dvoru, događa se i sa mrtvima. Naime, uskraćeno je pravo da se zemni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i mog brata kneza Nikole, sahrane u kripti crkve svetog Đorđa na Oplencu. Crkve koja je po amanetu kralja Petra Prvog za to i podignuta da tu leže svi potomci vožda Karađorđa.

U želji da sačuvam dostojanstvo svojih roditelja i brata, kao i svoje i svojih potomaka, nameran sam da uz crkvu Svetog Đorđa izgradim porodičnu grobnicu loze kneza Pavla i da u miru budemo uz svoje rođake.

U toj crkvi sam se i venčao sa svojom suprugom kneginjom Barbarom, i koliko znam to je jedino venčanje obavljeno u njoj.

Kakvi su danas odnosi među Karađorđevićima, posebno na relaciji potomaka kralja Petra Prvog i kneza Arsena?

Rekao bih, uglavnom dobri. Naravno, kao i u svakoj porodici postoje svetli i tamni primeri. Detinjstvo sam proveo s kraljem Petrom Drugim i sa njim ostao u uzornim odnosima do njegove smrti. U decenijama posle Drugog sv. rata pa sve do njegove smrti, bio sam u jako dobrim odnosima sa pokojnim kraljevićem Tomislavom. I danas sam u jako dobrim odnosima sa Evom Marijom Karađorđević, udovicom kraljevića Andreja, kao i njegovim sinom Vladimirom.

Vaš sin nosi ime Dušan. To jedini Dušan u obe naše dinastičke porodice. Otkud to?

Jako sam ponosan na svog najmlađeg sina, i jako sam ponosan što nosi ime našeg silnog cara. Zasluga za njegovo ime pripada njegovoj majci kneginji Barbari koja je u srpskom crkvenom kalendaru potražila ime za svog sina. I pronašla najlepše.

(NSPM)