Leonid Savin: U SAD se nastavlja lov na veštice protiv nezavisnih novinara i stručnjaka

 "Njujork tajms" je 21. avgusta 2024. objavio da je Ministarstvo pravde SAD pokrenulo istrage o američkim građanima zbog njihovih veza sa ruskim državnim televizijskim mrežama, prilikom kojih je FBI upadao u domove poznatih političkih komentatora kako bi sprečio njihov uticaj na novembarske predsedničke izbore, piše ruski geopolitičar Leonid Savin za sajt "Geopolitika".

Ovaj list pominje dve osobe poznate ruskoj publici: bivšeg inspektora za naoružanje Ujedinjenih nacija i kritičara američke spoljne politike Skota Ritera i TV voditelja Dimitrija K. Sajmsa, koji je bio savetnik bivšeg predsednika Donalda Trampa 2016. godine.

Tužioci nisu objavili konkretne optužbe protiv ove dvojice, ali je policija zaplenila mobilne telefone, računare i hard diskove Skota Ritera. Nešto ranije, Riteru je oduzet i pasoš na aerodromu, kada je pokušao da otputuje na Peterburški međunarodni ekonomski forum.

Pozivajući se na izjave pojedinih američkih zvaničnika, "Njujork tajms" tvrdi da propagandni aparat Kremlja pomaže Trampu u izbornoj kampanji, lansirajući lažne vesti kako bi oklevetao sadašnjeg predsednika Bajdena i njegovu potpredsednicu Kamalu Haris.

Zapravo, ova istraga samo ponavlja teze o uticaju Rusije na američke izbore iz 2016. godine. Napadi na privatnost američkih građana predstavljaju instrument represije i cenzure. Ako govorimo o Prvom amandmanu Ustava SAD, žrtve napada su i predstavnici civilnog društva, studenti koji protestuju protiv akcija Izraela u Palestini ili novinari koji kritikuju poteze Bele kuće.

Jasno je da su se mediji u SAD pretvorili u puke portparole neoliberalnih globalista, koji samo iznose politički korektne narative i da američki korporativni mediji predstavljaju puko oruđe manipulacije.

Inače, "Njujork tajms" je u julu pisao i o "proruskim botovima", koji, uz pomoć veštačke inteligencije, šire propagandu na društvenim mrežama. Osim specijalnih službi SAD, njima su se pridružile i zemlje poput Kanade i Holandije. Tada je, na zahtev Ministarstva pravde SAD, zatvoreno čak 968 naloga na društvenoj mreži Iks.

Tema zavere je široko rasprostranjena u SAD

Skot Riter, koji je u januaru putovao u Rusiju, izjavio da se istraga protiv njega zasniva na Zakonu o registraciji stranih agenata, koji od Amerikanaca zahteva da otkriju "lobiranje i političke aktivnosti za račun stranih vlada."

Dimitrije Sajms, koji je ranije bio i savetnik predsednika Ričarda Niksona, nalazi se pod istragom zbog kršenja Zakona o vanrednim ekonomskim ovlašćenjima, što daje pravni osnov za izricanje ekonomskih sankcija. Međutim, Sajms je sada u Rusiji i malo je verovatno da će ga Moskva izručiti SAD.

Očigledno je da je "duboka država" prepoznala elemente "zavere" u akcijama državljana SAD, smatra Savin. Ipak, takvo spekulativno rezonovanje ne bi trebalo da ima pravne posledice u SAD.

Šta se zapravo krije iza ovih napada?

U SAD, ne samo političari i bezbednosne snage, već i sasvim obični ljudi, imaju sklonost da "otkrivaju i prepoznaju zavere", uočava ruski geopolitičar, a to nije počelo nakon Hladnog rata, već neposredno posle sticanja nezavisnosti od Britanije. Barem od 18. veka, tema zavere u SAD postala je uobičajeno sredstvo kojim se objašnjavaju politički procesi.

Tek kasnije su se pojavili sovjetski špijuni, NLO-i, zavere masona, reptila ili tajnih društava, potom tajni projekti CIA (koji su se, uzgred rečeno, zaista i odigrali) i, u skorije vreme, kineski, iranski, severnokorejski i ruski agenti.

Treba se prisetiti i raznih lobističkih struktura i rada akcionih komiteta, koji su se pretvorili u crni PR, primećuje Savin. Sudeći po predizbornoj kampanji, koja je upravo u toku, obe strane pokušavaju da ocrne suprotnu stranu i tako pridobiju glasače.

Očigledno je da ovoj zemlji nedostaje racionalnost i da je to samo deo sveopšte intelektualne degradacije u SAD, koja se naročito snažno ispoljava u Demokratskoj stranci, čiji je simbol postao DŽozef Bajden, tvrdi ruski geopolitičar. Jasno je da su u poslednje vreme SAD donele čitav niz pogrešnih odluka, zaključuje Savin, što se ne odnosi samo na slučaj Ritera i Sajmsa, već i na širu političku i međunarodnu agendu.

(RT)