Leonid Tibilov: Rusija spasila narod Južne Osetije od sigurne smrti

Uoči godišnjice agresije Gruzije protiv Južne Osetije predsednik republike Leonid Tibilov dao je telefonski intervju Glasu Rusije

Gospodine predsedniče, dozvolite da vam izrazim duboku zahvalnost za vreme koje ste poklonili našoj kompaniji. Pre pet godina Južna Osetija je postala punovažni subjekt međunarodnog prava. Sa kojim državama je do danas ona uspostavila pune diplomatske odnose?

Pre svega hteo bih da izrazim reči zahvalnosti Glasu rusije za pažnju prema problemima Južne Osetije. Visoko cenimo vaš rad. Danas obeležavamo memorijalne datume početka gruzijske agresije protiv naroda Južne Osetije. Posle toga 26. avgusta 2008. godine izdat je ukaz predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva o priznanju republike Južne Osetije. Mi se ponosimo time što je nezavisnost Južne Osetije priznala tako velika zemlja kao Ruska Federacija. Našu republiku su priznali takođe Nikaragva, Venecuela, Nauru i Tuvala, imamo uspostavljene prave diplomatske odnose. Republika Južna Osetija je uspostavila diplomatske odnose sa Abhazijom, Pridnjestrovskom Moldavskom Republikom, gde radi ambasada Republike Južne Osetije i Republike Abhazije i zvanični predstavnik u Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici.

Radimo u pravcu širenja broja zemalja koje su priznale nezavisnost naše republike, ali na tom putu se suočavamo sa žestokim otporom Gruzije i onih zemalja koje je podržavaju. Bez obzira na to, naša spoljna politika je usmerena na uspostavljanje tesnih veza sa spoljnim svetom, veću otvorenost, razvoj društva i državnosti preko saradnje ne samo sa Ruskom Federacijom, već i sa evropskim, azijskim zemljama, sa međunarodnim organizacijama i institucijama.

Gospodine predsedniče, recite kao se danas razvijaju odnosi republike sa susednim državama?

Južna Osetija se graniči na severu sa prijateljskom zemljom Rusijom. jedan od najvažnijih pravaca naše današnje političke delatnosti je rad na daljem zbližavanju sa Ruskom Federacijom, sa njenim subjektima. Za proteklo vreme od avgusta 2008. godine bilo je sklopljeno oko 70 međunarodnih sporazuma različitog nivoa između republike Južne Osetije i Ruske Federacije. Ti sporazumi obuhvataju široki krug pitanja saradnje na međudržavnom, međuvladinom i međuresornom nivou.

Rusija pruža maksimalnu podršku ekonomskom razvoju Južne Osetije, a takođe daje bitan doprinos osiguranju bezbednosti naše teritorije, pomaže našoj državi u rešavanju čitavog niza socijalnih pitanja. Narod Južne Osetije zahvalan je Ruskoj Federaciji, visokom političkom rukovodstvu za donošenje važnih odluka 2008. godine koje su spasle naše narod od sigurne pogibije.

Što se tiče juga Republike Južne Osetije, ovde se ona graniči sa Gruzijom. Sa Gruzijom na današnji dan mi praktično ne komuniciramo, nikakvih veza nema. Jedina politička platforma gde predstavnik Južne Osetije i Gruzije zajedno sa predstavnicima Rusije, Abhazije i drugih zemalja mogu da razmenjuju mišljenja o raznim pitanjima humanitarne bezbednosti jesu Ženevske političke dikusije. U okviru ovih diskusija funkcioniše mehanizam za sprečavanje i regulisanje incidenata. Sastanci u okviru tog mehanizma održavaju se redovo i strane u tim okvirima razmatraju pitanja koja mogu da nanesu šetu onim dogovorima koji su postignuti na ženevskim diskusijama. Ženevske diskusije, bez obzira na napore Rusije, Južne Osetije, Abhazije zbog stava gruzijske trane nisu dostigle onaj nivo koji bi bio koristan svim stranama. Ovde bih hteo da istaknem da je Južna Osetija posle priznanja 2008. godine radi određivanja svoje državne granice formirala nezavisnu komisiju za delimitaciju i demarkaciju granice sa sudednim državama.

Ruska Federacija je praktično završila rad u tom pravcu. Naši višekratni pozivi Gruziji povodom povlačenja državne granice ostaju za sada bez odgovora. Zato svim silama sprovodimo fiksaciju državne granice. Sa Gruzijom za sada nemamo nikakve odnose.

Kako biste mogli da okarakterišete ekonomsku i demografsku sitauciju u Republici Južnoj Osetiji?

Dvadeset godina mi smo se praktično nalazili pod stalnim pritiskom od strane Gruzije, ekonomija je posle nekoliko ratova praktično dospela u stanje degradacije, a demografska situacija takođe se promenila ne nabolje.

Naša politika danas sastoji se u tome da koristimo inovacione tehnologije u industriji i poljoprivredi. Planiramo da obnovimo vađenje sirovine i njenu preradu. Ima dobrih mogućnosti da se naprave male hidrocentrale, vodni potencijal republike stručnjaci procenjuju na preko 120 megavata. U republici je mnogo mineralnih voda, ozbiljno se radi na određivanju tržišta za plasman.

U poslednjih 20 godina u toku ratova koji su bili nametnuti Južnoj Osetiji od strane Gruzije, poginulo je vrlo mnogo mladih branilaca otadžbine, praktički genofond Južne Osetije je istrebljen. Mnogi stanovnici Južne Osetije su bili primorani da ostave svoje domove i da napuste republiku. Sve to je uticalo na demografsku sitauciju. Danas se beleži povratak naših građana u republiku, razvija se zdravstvo dobrim tempom.

Gospodine predsedničke, da li biste mogli da nam kažete nešto o procesu razvoja oružanih snaga suverene republike Južna Osetija?

Svaka država mora da ima svoje oružane snage. Oružane snage Južne Osetije zvanično su bile formirane 1993. godine, prošle su vrlo težak put uspostavljanja i razvoja. Oni koji služe u oružanim snagama učili su vojnu nauku direktno na poljima bitke, u permanentim napadima gruzijskih agresora. 20-godišnje iskustvo borbe za slobodu naše države, čvrsto uverenje da u bilo kojim uslovima treba braniti svoju zemlju, svoj narod, odigrali su odlučujuću ulogu u uspostavljanju oružanih snaga republike. Jačajući svoju armiju, mi smo zahvalni Rusiji što mnogi naši mladi momci stiču vojno obrazovanje na visokim vojnim akademijama na teritoriji Rusije. Mislim da se naše oružane snage tako razvijaju da će biti sposobne da zaštite svoju republiku i svoj narod.

Gospodine predsedniče, u proteklih 5 godina kako se promenila vaša ocena događaja iz avgusta i septembra 2008?

Mi imamo jednu ocenu tih događaja. Niko ne može da zaboravi kakva iskušenja je morao da preživi naš narod, on je bio na ivici nestanka. Blagovremena pomoć Rusije u prinuđivanju gruzijskog agresora na mir spasla je naš narod. Ocena je sledeća: ne treba da zaboravimo ono što se desilo, da je Gruzija krenula na nas ratom i htela da sprovede na teritoriji Južne Osetije operaciju pod šifrovanim nazivom Čisto polje, da su civili poginuli, branioci Otadžbine i vojnici ruske armije. Pomoć visokog političkog rukovodstva Rusije, naroda Rusije, to nikada nećemo zaboraviti. Istorijski izbor našeg naroda je da bude zauvek sa Rusijom, njega ćemo sprovoditi. To je spoljnopolitički kurs našeg naroda i mi ćemo produbljivati integracione procese sa Rusijom.

Veliko hvala, gospodine predsedniče. Dozvolite da vam zahvalimo u ime naše komapnije i naših čitalaca, slušalaca na vašem vremenu i pažnji. Uvek smo spremni da vam pružimo svaku informacionu podršku i nadamo se u dalju plodotvornu saradnju.

Hvala svim saradnicima vaše kompanije. Hteo bih svima da uputim reči zahvalnosti za to što ste uvek objektivno ocenjivali događaje koji su se dešavali i dešavaju se u Južnoj Osetiji. Tu podršku uvek osećamo. Veliko hvala. Želim vam uspeha i sreće.

(Glas Rusije)