Libija 10 godina posle Gadafija: Mir i stabilnost su jos daleko

 Deset godina otkako su libijski pobunjenici ubili diktatora Muamera Gadafija, severnoafrička zemlja još uvek nije izašla iz spirale nasilja koju je izazvalo njegovo rušenje s vlasti.

Gadafi je vladao Libijom gvozdenom pesnicom pune 42 godine nakon državnog udara protiv monarhije 1969, prikazujući se kao revolucionar, arapski i afrički heroj dok je istovremeno nemilosrdno gušio svu opoziciju.

Godine 2011. svrgnut je u ustanku inspirisanim Arapskim prolećem i uz podršku NATO.

Pobunjenici su mu 20. oktobra te godine ušli u trag u njegovom rodnom gradu Sirtu, mučili ga i ubili na ulici, izloživši njegovo telo na pijaci.

Njegova smrt nije, međutim, donela demokratiju ni stabilnost.

Umesto toga, Libija se podelila duž regionalnih i ideoloških linija, s celim nizom mafijaških milicija i njihovih stranih ‘mentora’ koji žele kontrolu nad naftom bogatom zemljom.

Prekid vatre dogovoren prošlog oktobra doveo je do imenovanja vlade nacionalnog jedinstva s mandatom da organizuje izbore.

Pa hoće li predsedničkim izborima predviđenim za 24. decembar i parlamentarnim izborima u januaru Libija napokon okrenuti stranicu decenija haosa?

„U odnosu na proteklih 10 godina, Libija je u puno boljoj situaciji”, rekao je Hamiš Kinear, analitičar istraživačkog instituta Verisk Maplecroft.

„Prekid vatre dogovoren u oktobru 2020. i dalje se drži, a vlada nacionalnog jedinstva i dalje je na vlasti kao jedina libijska vlada”.

„Ali libijska politička stabilnost sve je neizvesnija”, rekao je.

„Idućih šest meseci pokazaće nam da li je mirno razdoblje koje je usledilo nakon proglašenja prekida vatre u oktobru 2020. bilo samo prilika za oružane frakcije da zaleče svoje rane ili stvaran napredak prema političkom rešenju”.

Libijski naučnik Mahud Khalfalah takođe sumnja da će sami izbori dovesti do „definitivnog rešenja” krize.

Za to bi trebalo „prekinuti negativno strano mešanje u libijska unutrašnja pitanja, libijski birači trebalo bi da pokažu zrelost prilikom izbora svojih predstavnika, trebalo bi prevladavati plemenske i regionalne podele i sve strane trebalo bi da prihvate rezultate izbora”, rekao je.

Ništa od toga se ne podrazumeva.

Put prema biralištima popločan je žučnim raspravama o izbornim zakonima, ponajpre o predlogu zakona o predsedničkim izborima koji izgleda kao da je namešten za kandidaturu vojnog vođe Halife Haftara.

Haftara preziru mnogi u zapadnoj Libiji, naročito nakon godinu dana duge ofanzive njegove Libijske nacionalne vojske s ciljem zauzimanja Tripolija, u kojoj su poginule hiljade ljudi pre nego su je u junu 2020. potisnule oružane grupe koje podržava Turska.

Kinear je upozorio da bi izbori sprovedeni po kontroverznom zakonu, bez šire podrške grupa na zapadu, mogli ponovno podeliti Libiju na suparničke istočne i zapadne vlade.

„Rizik od toga bio bi izraženiji kada bi Haftar pobedio na predsedničkim izborima jer on je toksična osoba za oružane frakcije koje su branile Tripoli tokom neuspele LNA-ine ofanzive”, rekao je.

(N1)