Марта Кос: Многе државе желе да припадају ЕУ, али има и много аутократских система који желе да пропадне

 Европска унија (ЕУ) је заједница која је за многе државе место којем желе да припадају, али је и много аутократских система или земља које би волеле да Европа пропадне и наша је одговорност да то не дозволимо, поручила је данас европска комесарка за проширење Марта Кос.

Она је, у дебати Светског економског форума у Давосу, указала на процене да је међу чланицама Уједињених нација око 50 одсто недемократских држава, нагласивши како је то чињеница која се мора уважити када се говори о проширењу.

Кос је, говорећи у Украјини, навела и да ЕУ први пут преговара са земљом која је у рату, што је оценила као захтеван посао који тражи да се ради два до три пута брже него што је уобичајен процес.

Ако би поредили са Северном Македонијом, која је кандидат, објаснила је Кос, ако би то ишло таквом брзином, Украјина би постала чланица ЕУ 2045. године.

Кос је рекла да је процес приступања ЕУ трансформативни процес у коме се кроз постепену интегрецију кандидатима омогућава да буду део јединственог тржишта.

Данас је другачије, када су Словенија, па и Хрватска постале део ЕУ, није било речи и миру и слободи, а сада у овом кругу приступања, делује да се враћамо основама, коренима због којих је ЕУ успостављена, оценила је Кос.

Поново се бавимо проблемима мира, слободе, просперитета и додала бих безбедност, нагласила је Кос.

Она је упозорила да и унутар ЕУ постоје државе чланице које не прате вредности владавине права.

Кос је рекла да пољско и данско председавање могу бити најбољих 20 међувалдиних конференција отварања и затварања поглавља, ако државе чланице то дозволе.

Ако Украјину доведемо до краја процеса, а не буде „зеленог светла“ – то говори о нашем кредибилитету. Све се око нас променило, нисмо причали о потреби мира кад се Хрватска придруживала, поновила је она.

Кос је рекла да је процес проширења процес заснован на заслугама, а не на временској трци.

Пратимо темељно шта се догађа у земљи кандидата, ако ураде шта треба да ураде, ако то испоруче, то је добро, а ако има нешто добро што је донела ова геополитичка ситуација јесте солидарност. Почели смо са владавином права и она ће довести овде инвеститоре, рекла је Кос.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић рекао је да је ЕУ на примеру његове земље показала трансформативну снагу, јер је у девет година његове владе Хрватска са 62 одсто просека ЕУ стигла до 78 одсто.

Верујем да је дошло време и да се расположење у ЕУ променило. Током мандата два комесара ниједна земља није постала чланица Уније, а ако прође и овај институционални циклус, то ће бити 16 година без проширења, упозорио је Пленковић.

Он је нагласио да је приступање политички процес, али да се после руске агресије на Украјину променио начин размишљања.

То се догодило од марта до јуна 2022. године и сада би требало да сви схвате и разумеју и четврти принцип Копенхашки критеријума, а то је апсорпциони капацитет и коштање проширења. У Савету министара никада није била позитивнија атмосфера за проширење, тврди Пленковић, наводећи да са обе стране треба искористити ту прилику.

Још један слон у соби је начин доношење одлука унутар ЕУ, а то је како ће се то чинити са потенцијалних 36 чланица, оцениоје хрватски премијер.

Премијер Црне Горе Милојко Спајић рекао је да у процесу приступања постоје тешки тренуци када треба спровести тешке реформе, које грађани не разумеју увек.

У случају Црне Горе имамо 80 одсто грађана који су за ЕУ и то нам је ветар у леђа и обавеза да испунимо оно што грађани заиста желе. Осећамо обавезу да испунимо ту одлуку, рекао је Спајић.

Он је поновио план своје земље да до краја 2026. године испуни све обавезе, затвори сва поглавља и буде спремна за чланство у ЕУ као 28. чланица.

Ако сте сигурни у себе, нема разлога да се такмичимо, одговорио он је на питање да ли постоји фрустрираност кандидата који дуже преговарају у односу на Украјину.

Не треба да будемо љубоморни једни на друге, додао је Спајић.

Министар спољних послова Украјине Андри Сабиха рекао је да је пре агресије Русије на његову земљу 50 одсто грађана било за чланство у ЕУ, а сада је то потпуна већина.

Били смо у бункеру првог дана бруталне агресије, а другог дана смо знали да ћемо победити. Онда смо четвртог дана одлучили да поднесемо захтевза члансво у ЕУ, а после шест месеци смо добили статус кандидата, рекао је Сабиха.

Сада нам треба таква брзина у наставку процеса због геполитичких околности, закључио је украјински шеф дипломатије.

(Фонет)