Hronika | |||
Mihailo Medenica: I vi biste moju zemlju?! |
nedelja, 11. avgust 2024. | |
Vi što biste da mi krojite kapu- jebite se, bre! Ja nosim glavu praotačku- poveliku, kvrgavu, tvrdu i tvrdoglavu- uzmem neba koliko mi treba i svijem u šajkaču! Vi da mi uzmete meru, bitange! Vekovi me premerili kolevkama i grobovima, tesan mi i život i smrt, znam za veće i bolje od toga, Srbin sam, bre! Jebite se vi što biste da mi metrite korake koliko mi je dovoljno! U mene opanci za broj veći od večnosti, budale! U šta ste vi zagledani ja tamo već vekovima ranije stigao… I svi moji tamo, nikog od vaših ne poznah, a po čemu bi ih i poznao kad ste od koprene sklepani! Vi ćete moju zemlju- pusti bezemljaši?! Pa, vi svojega nemate za jednu lopatu, za struk luka… Da ga posejete prerodio bi vam preko međa tih vaših pustahija, a moju biste zemlju da preoravate…
Muda je Srbin oteglio do te zemlje mučene, vukao ih siroma po njoj, a i ta su muda kao i glave praotačke, ne zaboravite to! U zavet ponesemo glave, srca prevelika za svake grudi i muda što tresnu o zemlju pa šljive popadaju, reke preplave, kuruzi se oberu, more… Pisao sam već, al da ponovim: ta muda prosvetiteljska da slavite i celivate- dok ste vi slinili po rovovima i zavetrinama ona su jurišala za vas. I vi biste moju zemlju?! Tu gde me je Gospod posadio na stražu da je za praoce i potomke sačuvam! Srbin je graničar, bre, čuvar neba na zemlji i zemlje na nebu, pa gde to mislite da ste pošli? Suze su moji sejali, eeeej, bre! Suze su sejali- žito je rađalo, a vi biste to da raskopate i razvrnete! O kosti ćete se saplitati, o netruležne opanke neznanih mojih, što zriju i rađaju! Sve moje za sve vaše, jel tako?! U nakurnjak da saberete što je zemlje vaše- mnogo bi bilo, a ja da se radujem što ćete mi Srbiju premetriti u grob?!
Bre, kamen gde bacim rodi manastir; gde su se majke isplakale za sinovima pukli izvori; gde dogledam vidim nerođene moje gde ih matere poviju u raspeća; eno mi se Vitlejem zapatio po njivama; evo mi i Gazimestan kako s praga zakoračim, a vi uprli… Kuda, bre?! Da budačite gde stražarim? Gde mrtivama i nerođenima raport dajem! Gde sam ovu veliku, kvrgavu, trvdu i trvdoglavu glavu već imenom namenio… Kuš, bre, fukaro! I tome „bre“ da se pokloniš! Nadgovorilo je sve tvoje knjige i nauke dok te je moj mrtvi seljak pretrčavao u jurišima, tako preplašenog, slinavog i nemog! Kuš, bre, fukaro! Jer kad Srbin muda o zemlju otrese… (Iskra.rs) |