Milivoje Mihajlović: Tihi diplomatski rat za Kosovo i Metohiju

Benin je 80. zemlja koja je priznala Kosovo, prethodno su to učinile Gvineja i Nigerija, a potpredsednik kosovske vlade Bedžet Pacoli najavljuje da slede priznanja i 14 karipskih zemalja. Time se broj zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova približava brojki od 100, koju neki smatraju i psihološkom granicom, a koja bi mogla da znači i veći pritisak na ostale zemlje koje nisu priznale južnu srpsku pokrajinu.

U Vladi Srbije se, međutim, ne plaše ovih brojki, kaže Milivoje Mihajlović, direktor vladine Kancelarije za saradnju sa medijima i dobar poznavalac situacije vezane za Kosovo i Metohiju u razgovoru za „Politiku”.

– To su manje zemlje i njihovo priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova je pre svega posledica pritisaka lobija sa zapada, dok je nosilac tih aktivnosti u Prištini Bedžet Pacoli, koji u tu svrhu troši mnogo novca. U suštini, među tim zemljama nema ključnih država koje su važne za odlučivanje u svetskim razmerama. Generalno, sve članice UN su poziciju oko priznavanja nezavisnosti Kosova zauzele već prvih meseci od samoproglašenja nezavisnosti. Sve ekonomski i politički jake zemlje, saveznici te „nezavisnosti“, priznale su Kosovo odmah, u prvom mesecu. To su učinile neke evropske zemlje, SAD. Ali, sve druge važne zemlje, mislim na Latinsku Ameriku, Rusiju, Indiju, Kinu… to nisu uradile. Mislim da ovaj manji talas priznanja nije ni veliki, ni ozbiljan korak prištinskih privremenih vlasti ka nezavisnosti. Suštinski, o statusu Kosova i Metohije će, ipak, morati da se raspravlja u UN. A tamo je slika potpuno drugačija.

Savet bezbednosti je ključni, ali ako ipak SB donese takvu odluku i izglasa je dve trećine članica UN, a to je 129...

Ja mislim da tu nema opasnosti. Ujedinjene nacije moraju voditi računa o međunarodnom pravu, u protivnom svet bi bio doveden na ivicu haosa. U svim delovima sveta bi se otvorilo po nekoliko „Kosova“...

Ne mislite da bi Rusija i Kina mogle da pokleknu, ili bar da ne koriste pravo veta u SB ako broj priznanja, recimo, pređe 100, pa to možda bude nekakav veći pritisak...

To su ozbiljne zemlje, sa rastućim ekonomskim i političkim uticajem i njihove vlade znaju da bi priznavanje nezavisnosti Kosova značilo ozbiljno kršenje međunarodnog prava. Svaka zemlja to radi iz svojih razloga, ali ključni razlog je međunarodno pravo.

Kako tumačite to da u prvoj polovini godine, od februara, nije bilo nikakvih priznanja do sada, i sada se ovo poklopilo za poslednjim zbivanjima na severu Kosova?

To znači da su privremene vlasti u Prištini izdvojile veliki novac za obnovu akcije za priznavanje Kosova. Naša diplomatija je taj proces bila u potpunosti zaustavila. Oni lobiraju po tim malim zemljama. To je, naravno, povezano i sa pokušajima privremenih vlasti u Prištini da destabilizuju stanje u južnoj pokrajini, da marginalizuju uticaj međunarodnih misija, iako je Kosovo i Metohija pod protektoratom UN. Cilj privremene vlade u Prištini je da izmeni realnost na terenu i u suštini da spreči dijalog Beograd – Priština, jer taj dijalog nudi mirna rešenja i dokazuje da nema nezavisnog Kosova.

Da li će uslediti neka diplomatska kontraakcija Beograda?

Naša kontraakcija traje od dana proglašenja nezavisnosti Kosova i ona se odvija nesmanjenim tempom. Imamo stalne kontakte sa zemljama koje nisu priznale Kosovo, ali i sa onima koje su priznale, i lobiramo za to da se problem reši dijalogom, da se o statusu raspravlja u UN, a ne da se tim nekim unilateralnim aktima menja situacija na terenu.

Znači, nema potrebe ni sada da se nešto pojačava?

Ta akcija je konstantna i jedan od najvažnijih ciljeva našeg Ministarstva spoljnih poslova.

Sa priznanjima su, evo, krenule afričke zemlje u koje smo se prilično uzdali. Koji su to još osetljivi delovi sveta na koji se može vršiti pritisak, odakle bi mogla da se očekuju nova priznanja?

U suštini to je tihi diplomatski rat za Kosovo i Metohiju, s jedne strane Priština i jake zapadne zemlje, s druge strane naša diplomatija. Za sada pobeđujemo u tom „ratu“. Što se Srbije tiče, naše Ministarstvo spoljnih poslova vodi zaista ozbiljnu akciju i ta akcija je urodila plodom. Ako se sećate, bilo je pretpostavki iz evropskih centara moći i iz SAD da će u prvih mesec dana posle proglašenja nezavisnosti 100 zemalja priznati Kosovo i to je bilo na neki način tretirano kao sigurno obećanje, a to se nije desilo. Ipak, najvažnije je da status Kosova i Metohije ne može, niti će ikada moći da se rešava bez Srbije.

(Politika)