Milutin Mrkonjić: Koridor je platio danak divljoj privatizaciji

U naredne dve godine Srbija će imati izgrađen autoput na Koridoru 10, a severni deo od Subotice do Beograda, bez ipsilon kraka i mosta kod Beške, biće gotov tokom avgusta ove godine. Deonice će se otvarati sukcesivno, kako se koja završi, da može da se koristi, a Vlada će kao rezultat trogodišnjeg rada moći da upiše kompletiranje ukupno 180 kilometara na Koridoru. Pri tom, trebalo bi imati u vidu da u leto 2008. kada je formiran ovaj saziv, nismo imali ni kilometar projektovanog puta, zatekli smo dug prema građevinskim firmama od 300 miliona evra, i odobrene a neiskorišćene kredite međunarodnih banaka.

Sada, projektna dokumentacija i projekti završeni su za svih 350 kilometra koje je potrebno izgraditi, nege puni profil, negde poluautoput, završena je eksproprijacija, uspeli smo da dobijemo kredite EIB, EBRD i Svetske banke od ukupno 1,2 milijarde evra i da sami iz budžeta za neke radove izdvojimo još 300 miliona. Ni jedna Vlada nije uradila toliko, i to u sred svetske ekonomske krize, koju do sada ni jednom nisam pomenuo kao problem - kaže u razgovoru za Danas ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.

Zar niste obećavali kraće rokove?

- Jesam. Ja rokove dajem zbog sebe, ne da bih vršio pritisak na radnike. To je moja „teralica“. Ali, mi smo u ovom poslu platili i danak divljoj privatizaciji koja je uništila veliki broj nekada respektibilnih građevinskih firmi. Pravo pitanje jeste ko je dozvolio takvu privatizaciju, posle koje je od nekadašnjih giganata, ostalo samo nekoliko firmi, ni izbliza tako jakih kao ranije, poput Energoprojekta, Mostogradnje, Planuma, Ratka Mitrovića. U funkciji su ostala samo mala, lokalna preduzeća za održavanje puteva, ali ona se ne mogu uporediti sa firmama koje grade teške deonice ni tehnološki, ni kadrovski, niti po opremi, a neka od njih ni licencu nisu imala za izgradnju puteva. Naš posao jeste bio da ih osposobimo da rade. Kada smo raspisivali prve tendere za deonice koje se finansiraju iz inostranih kredita, javljalo se po 30 stranih kompanija i naše nisu mogle da dostignu rang iznad 20. mesta. Na poslednjem tenderu, domaća firma je bila druga. To je rezultat koji smo postigli - naše firme postale su konkurentnije, stekle su licence i sada imaju i reference da mogu da se javljaju i za poslove van zemlje.

Postoji li odgovornost prethodnih vlada zbog loše privatizacije, odnosa prema infrastrukturi i putarima?

- Da, postoji odgovornost svih Vlada od 2000. godine do 2008. godine, i zbog loše privatizacije i zbog odnosa prema infrastrukturi i putarima. Dokaz tome je i sadašnje preispitivanje svih tih privatizacija. Radilo se bez ozbiljne strategije, ostavljen je dug od 300 miliona evra a saobraćajna kičma od evropskog značaja, Koridor 10, ostala je nezavršena, bez projekata, eksproprijacije… Mi smo rekli: prvo koridori, koji će da povuku čitavu ekonomiju napred, a posle idu bočni, magistralni putevi i na kraju oni od lokalnog značaja.

I ovoj vladi se zamera sporost u izgradnji.

- Ne znam ko to zamera. To mogu samo ljudi koji ništa ne znaju o infrastrukturi. Naprotiv, ostvareni su spektakularni rezultati, završeni su svi glavni projekti za 330 km autoputa koji su nedostajali na Koridoru 10, ceo posao oko izgradnje biće završen u roku od pet godina, dobro smo se ogranizovali. Unutar Ministarstva za infrastrukturu formirana su sada dva preduzeća - jedno se bavi samo izgradnjom, Koridori Srbije, i ukupna vrednost poslova koje vodi je 1,5 milijardi evra. A drugo, Putevi Srbije, samo radi na održavanju saobraćajnica, za šta je potrebno između 300 do 350 miliona evra. Njihove nadležnosti sada su razgraničene…

Da li je izgradnja na severnom delu Koridora 10 ugrožena zbog problema sa Nibens grupom?

- Nije. Dobro je da su tu firmu preuzele banke, one će postaviti svoj menadžment, u toku je reorganizacija preduzeća. Banke bi trebalo da skinu blokade i zaloge, a država će omogućiti da ostanu angažovani na Koridoru. To je naša obaveza prema 5.200 radnika. U Nibensu ima dobrih firmi, trebalo bi da opstanu i ako to bude moguće, pokušaćemo da ih podržimo da dobiju nove poslove na tenderima koji se raspisuju za deonice na Koridoru 11, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga. To je oko 50 kilometara vrednih oko 200 miliona evra, koje sami finansiramo, jer se oko kreditiranja nismo dogovorili sa Turcima i Kinezima.

Šta će biti sa ZGOP-om, to je firma koja nije bila zadužena, ali je sada zajedno sa ostalim članicama Nibensa u blokadi?

- Tačno je, dogovor sa bankama odnosi se i na njih, iako nemaju dugove. Ali, to je odlična firma, jedina je specijalizovana za remont pruga, to je posao koji se sada otvara i ona će se lako prodati?

Javljaju li se kupci?

- Nedavno je jedan ozbiljan slovački privrednik, neću reći ime, bio zainteresovan je da uđe u realizaciju značajnih projekata u našoj saobraćajnoj strukturi, na putevima i na železnici. Bio je već u Srbiji, hteo je da kupi jedno od tih putarskih preduzeća, kontaktirao je baš vlasnika Nibensa. Nisu se dogovorili, ali sada je drugačija situacija. Inače, više od 30 slovačkih firmi, koje su se prošle nedelje srele sa našom privrednom delegacijom u Bratislavi, u okviru četvrtog zasedanja mešovite komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Slovačke, zainteresovano je da učestvuje u nekom od naših projekata. Sa njihovim ministrom ekonomije, Jurajem Miškovim, potpisao sam protokol o saradnji u oblasti infrastrukture, saobraćaja, energetike, poljoprivrede i robnoj razmeni.

Da li to podrazumeva i neke konkretne poslove.

- Naravno. Do kraja ove godine konzorcijum slovačkih i srpskih prteduzeća počeće gradnju magistralne mreže gasovoda na relaciji Aleksandrovac, Novi Pazar, Tutin, vrednu 60 miliona evra. Dogovorena je i saradnja u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji a uskoro će biti završeni sporazumi koji regulišu drumski i kombinovani transport. Slovaci su zainteresovani i za izgradnju i modernizaciju železničkog Koridora 10, a ove jeseni iz češkog kredita počinjemo od pruge Niš - Dimitrovgrad, vredne 120 miliona evra. Radiće se i jedan most preko Morave i remont pruge od Novog Sada prema Beogradu, za šta su evropske banke spremne da izdvoje 200 miliona evra. Tu je i ruski kredit kojim će od 1. avgusta biti finansirani radovi na rekonstrukciji barske pruge kao i deonica od Beograda do Pančeva i od Valjeva do Loznice. Dakle, aktivirani su svi krediti koji su dugo bili „umrtvljeni“, otvoreni su novi i Srbija je ponovo postala veliko gradilište. Na to sam ponosan.

Ko plasira glasine da ste otišli u inostranstvo kako bi izbegli hapšenje?

- Tu spekulaciju prvi i jedini put sam video pre neki dan u Danasu. Mislim da je neprofesionalno da urednik ostavi u intervjuu sa Dačićem takvo novinarsko pitanje, kada je već dobio odgvor da to nije tačno. Na stranu što ja na takva pitanja ne bih ni odgovarao, jer iza njih ne stoji neka politička opcija, nego samo nedostatak elementarnog profesionalnog znanja i zlonamernost. Ja nikada nisam imao probleme sa zakonom, čak ni zbog obnove zemlje posle NATO bombardovanja, jednog od najvećih projekata koje sam vodio i koji mi je Milošević poverio. A i tada su mediji pratili moj rad, samo što su to činili daleko stručnije nego sada, pa mislim da imaju i deo zasluga za uspeh tog posla. Danas je izveštavanje šaroliko i prepuno netačnih i polovičnih informacija. Meni ne treba izvinjenje zbog onoga što je osvanulo u Danasu, ali iznenadilo me je od lista vašeg rejtinga, i voleo bih da se takav način dezavuisanja ljudi nakada ne ponovi.

Iako se obično pominje poljoprivreda i građevina, naša najveća razvojna šansa zapravo je energetika. U tom sektoru planirane su velike investicije, Od nastavka gradnje termoelektrane Kolubara i novih blokova u Nikoli Tesli i TO Novi Sad, do izgradnje novih hidroelektrana na Velikoj Moravi, Ibru i Drini. Revitalizovaće se postojećih 17 malih elektrana a u saradnji sa EBRD priprema se i izgradnja 19 novih. Posebno je značajna najavljena saradnja EPS-a sa norveškom kompanijom Statkraft, dogovorena na najvišem nivou, oko izgradnje pet novih hidroelektrana.