Ministri spoljnih poslova Velike Britanije, Francuske, Španije, Nemačke, Italije i Poljske: Podržavamo Ukrajinu na njenom nepovratnom putu ka članstvu u NATO-u. Ukrajina mora da pobedi

 Ponovo potvrđujemo našu posvećenost formuli mira Vladimira Zelenskog, kao kredibilnom putu ka pravednom i trajnom miru, navodi se u saopštenju koje su potpisali ministri spoljnih poslova Velike Britanije, Francuske, Španije, Nemačke, Italije i Poljske.

Nameštanje za slikanje na sastanku NATO članica u Briselu početkom decembra

Šest evropskih članica NATO-a objavilo je zajedničku izjavu u kojoj podržavaju plan Ukrajine da se pridruži bloku koji predvode SAD, obećavaju da će podržati mirovne uslove koje je ukrajinski lider Vladimir Zelenski ponudio Rusiji.

Moskva je ranije odbacila insistiranje Zelenskog na obnavljanju ukrajinskih granica iz 1991. godine kao neprihvatljivo.

Ministri spoljnih poslova Velike Britanije, Francuske, Španije, Nemačke, Italije i Poljske potpisali su deklaraciju nakon sastanka sa Zelenskim u četvrtak u Berlinu.

"Ciljevi sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira za Ukrajinu i trajne bezbednosti za Evropu su neodvojivi. Ukrajina mora da pobedi", navodi se u saopštenju.

Zemlje su se obavezale da će podržati okončanje sukoba u skladu sa "punim poštovanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine".

Ponovo potvrđujemo našu posvećenost Formuli mira predsednika Zelenskog, kao kredibilnom putu ka pravednom i trajnom miru, navodi se u saopštenju.

Pristalice Kijeva obećale su da će "podržati Ukrajinu na njenom nepovratnom putu ka punoj evroatlantskoj integraciji, uključujući članstvo u NATO-u", kao i na "njenom putu ka pridruživanju Evropskoj uniji".

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga zahvalio je zvaničnicima šest zemalja na "iskrenoj diskusiji i spremnosti da se preduzmu konkretni koraci". On je pozvao na dodatne sankcije, ciljajući na ruski metalni sektor, brodarstvo i banke.

"Pažljivo pratimo povećanje trgovine sa zemljama koje nisu uvele sankcije Rusiji", rekao je Sibiga.

Sastanak u Berlinu održan je usred neizvesnosti oko toga da li će novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp nastaviti bezuslovnu vojnu i finansijsku pomoć prethodne administracije Kijevu.

Tramp, koji stupa na dužnost 20. januara, opisao je Zelenskog kao "najvećeg prodavca na svetu" i obećao da će dati sve od sebe da brzo okonča sukob diplomatskim putem. Iako još nije izradio konkretan plan, tokom predsedničke kampanje izgledao je otvoren za pritisak na Kijev da započne pregovore sa Moskvom.

Tramp je takođe osudio odlazećeg predsednika DŽozefaa Bajdena jer je dozvolio Ukrajini da koristi rakete američke proizvodnje za udare duboko na međunarodno priznatu rusku teritoriju.

"To je velika greška", rekao je on za magazin "Tajm" u intervjuu objavljenom u četvrtak.

Rusija je potpuno odbacila "formulu mira" Zelenskog, insistirajući da se mirovni sporazum može postići samo pod njenim uslovima. Moskva je naglasila da Ukrajina mora da se odrekne pretenzija na Krim i još četiri regiona, koji su glasali za pridruživanje Rusiji 2014. i 2022. godine.

Kremlj je takođe rekao da bi Ukrajina trebalo da odustane od svog plana da se pridruži vojnom bloku predvođenom SAD već da bi trebalo da postane trajno neutralna zemlja. Predsednik Vladimir Putin naveo je širenje NATO-a na istok i vojnu saradnju sa Ukrajinom kao jedan od osnovnih uzroka trenutnog sukoba.

(RT)