Miodrag Zec o plati od 900 evra: Moguće pod nekim uslovima, ali mi radimo sve suprotno

 Univerzitetski profesor Miodrag Zec ocenio je, gostujući u emisiji Pressing, govoreći o najavljenoj plati od 900 evra da je "sve moguće, ali pod nekim uslovima". "Slovenija, koja je 10 godina tranziciju finansirala tako što je obarala vrednost tolara da zauzme okolinu, da ima eksport, i zauzela je Srbiju. Slovenci investiraju u Srbiju, mi ne investiramo gore. Ili na primer Kina, koliko je puta svet pritiskao Kinu da revalvira juan, a ona neće, a mi radimo upravo suprotno", rekao je on.

Govoreći o planu "Srbija 2025", Zec kaže da tu postoje najmanje dva pitanja.

"Ako je to moguće, zašto se nije već dešavalo, a s druge strane, ako govorite o investicijama, odakle je taj novac i čiji je to novac. Nažalost, to pitanje nije poznato. Drugo, da li su te investicije iz duga ili iz objektivnog viška. Zašto mi moramo uzti inevsticije od nekoga, zašto Nemac ima višak, a mi imamo manjak", kaže Zec.

Ističe da je ovde pitanje akumulacije, kao i da to nije pitanje od juče.

"Socijalizam je imao hiljade investicionih planova, ali nije imao mehanizam, onda se taj sistem vremenom urušio", kaže on.

Kako je rekao, to je jedna politička poruka.

"Nije odgovoreno na pitanje šta država treba da investira, čijih para i u koje projekte. Čitav niz pitanja je otvoren, pravite školu, a nema dece", kaže on.

Prema njegovim rečima, u našoj tradiciji je strašno mnogo promašenih investicija.

"Hiljade je pogrešnih investicija, zato treba vrlo restriktivno javne investicije tretirati, svaki pojedinačni projekat ima čitav niz problema. Ne bavim se vanvremenskim i vrlo visokim sposobnostima našeg predsednika, što on možda i ima, ali ovde je reč o javnom novcu, mora da bude jasno na šta se troši javni novac. To ne može biti odluka jednog čoveka", smatra gost Pressinga.

Ističe da privredni sistem i društveni sistem čine jednu naciju velikom i jedno društvo velikim.

"Narodi koji ne shvataju značaj organizacije, institucija, sistema, procedura, najčešće tavore na marginama istorije i na marginama uspešnih društava", kaže on.

Govoreći o najavljenoj plati od 900 evra, Zec kaže da je "sve moguće, ali pod nekim uslovima".

"U uslovima visoke inflacije, u uslovima strahovite aprecijacije kursa, što mi imamo, jer mi ovde radimo potpuno suprotno što su radile mnoge zemlje, jer su se ovde složili interesi Vlade koja želi da ekonomske rezultate učini što boljim pa zato apresira dinar u odnosu na evro, i stranih investitora kojih se to uopšte ne tiče, ovde su strane investicije doradni poslovi. On donosi svoje poluproizvode, ovde angažuje radnu snagu, uz subvencije, ovde im daje 200 evra, on je potpuno indiferentan prema kursu, ali onaj ko ima puni proizvod ovde, on je totalno hendikepiran", kaže on.

Dodaje da su "sve zemlje koje su se spasavale i povećavale svoju poziciju u međunarodnoj podeli rada išle obrnuto".

"Slovenija, koja je 10 godina tranziciju finansirala tako što je obarala vrednost tolara da zauzme okolinu, da ima eksport, i zauzela je Srbiju. Slovenci investiraju u Srbiju, mi ne investiramo gore. Ili na primer Kina, koliko je puta svet pritiskao Kinu da revalvira juan, a ona neće, a mi radimo upravo suprotno", kaže on.

Prema njegovim rečima, svaka stvar u ekonomiji je višeznačna.

"Problem u našem javnom životu je što vi ne možete nikada i nemate priliku da o bilo kojoj ekonomskoj veličini postavite čitav niz pitanja - rast, ali šta raste, rast, ali koliko košta rast... Vidite da smo mi kupci tuđe robe, distributeri tuđe robe, nemamo pun proizvod rada. Ako se to tako nastavi, to nema potrebe ni za kakvom školom, to su obuke od 15 dana", kaže, dodajući da je to problem jednog društva.

Kako je rekao, važno je da je sistem postavljen da svakome kao individui da šansu da maksimizira svoje sposobnosti, kreativne, razne...

"Svako će uspeti ako maksimizira potencijal koji ima. Vi ovu zemlju tretirate da mi vašu robu kupujemo na akciji pred istek roka, a vi naš ljudski potencijal kupujete takođe na akciji. Svako pojedinačno maksimizira svoje sposobnosti", kaže on.

Prema njegovom mišljenju, uređena društva imaju senzore.

"Pravimo društvo da nema nikakvih senzora, mi upravljamo društvom ručno, eksperimentišemo in vivo, ne uzdamo se u procedure, to je problem. Ljudi ovde proceduru smatraju kao smetnju, a procedura, ako je smislena, ona je strašno jaka alatka da ne pogrešiš", kaže gost N1.

Gost Pressinga smatra da su "cene pojele plate".

"Sa 500 evra ne možeš baš mnogo toga da uradiš, infostan je otišao preko 100 evra... Problem je kod nas, računa se prosečna plata, a ne računa se koliko ljudi živi od te plate, koliko je po pojedincu plata, a koliko po članu porodice", kaže on.

Kaže da deo dobrostojeće klase unutar zemlje ima ušteđevinu u evrima, ali da ona postaje sve manja.

"Cene će pojesti ušteđevine, cene će pojesti plate. Koliko može prosečna plata da kupi benzina u Srbiji, a koliko u Sloveniji. Put je ka cenama", kaže on.

"Društvo propada onog momenta kad mu se raspadnu dve kapitalne institucije - škola i crkva"

Osvrćući se na situaciju u vezi sa doktoratom ministra finansija Siniše Malog, Zec kaže da se lično "čudi da je Siniša Mali to sebi dozvolio".

"Mislim da je on jedan od ministara koji nije čovek bez znanja, on je prosto bio krupan, pa se to pojavilo", kaže on.

Ističe da u ovoj zemlji imamo mali broj institucija za koje se možemo uhvatiti da nešto predstavljaju, a to je Beogradski univerzitet.

"Ti si sada upregao sve sile da to malo digniteta koji ima BU, da ti to razvališ, e to ja ne mogu da shvatim. Da jedno društvo nema odnos, pa Milanković je tu predavao, pa po njemu se na mesecu nešto zove. Jedno društvo propada onog momenta kad mu se raspadnu dve kapitalne institucije - škola i crkva", kaže on.

Kako kaže, kada je studirao, to je bilo drugačije.

"Ti si imao neto priliv kapitala, Srbija je bila mala Amerika. Početkom veka Srbija je bila najveće imigraciono područje u Evropi, a Amerika u svetu. Amerika je to ostala, a Srbija je danas migrantska zemlja", kaže on.

Ipak, smatra da ljudi ne odlaze samo zbog ekonomskih prilika.

"Društvo je više od ekonomije. Znam mnogo ljudi koji odlaze, a nemaju elementarnih ekonomskih problema. Međutim, vi da biste živeli u jednom društvu, morate imati čitav niz drugih stvari - pravo na slobodu, na javnost, na dostupnost informacija, kao elementarno ljudsko pravo. Ovo što ja vidim je zaptivanje svih mogućih trasa komunikacije, nemaš mogućnost da čuješ razne ideje. Senzori za požar postoje, a ovde niko ne bi smeo da kaže da gori nešto, dok predsednik ne kaže da gori", kaže on.

O isključivanju N1: To mi nije ekonomski jasno, to može biti samo u sferi politike

Govoreći o tome što je oko 300.000 domaćinstava uskraćeno za program N1, Zec kaže da ni on ne može da gleda N1.

"Imam utisak da se lakše razvesti nego se odvezati od ovih državnih distributera, ne vidim svrhu to što vlast radi. Ti kupuješ TV stanice, njihova glavna tržišna vrednost je što imaju klijente. Sad kad si to kupio, ti si to oterao, to može biti samo u sferi politike, to mi nije ekonomski jasno", kaže on.

Prema njegovim rečima, društvo koje nije zasnovano na slobodi sužava mogućnost da identifikuje razvojne faktore.

"Državi je opasno to što radi. Kad budu nestandardni kanali, da ti ne možeš čuti šta kaže Zec Miodrag, onda ćeš čuti da neko priča šta ja kažem, onda će se to dosoljavati... Ako neko misli da je u posedu istine, kao što tvrdi, neka kaže", kaže on.

Govoreći o političkoj sceni, izborima i bojkotu, kaže da je problem u društvu koje nema kanale komunikacije, kada ne može da se razgovara i polemiše, sve više se klizi.

"Ja nemam politički proizvod, ne prodajem nikom ništa, kako ja sada gledam, ovo je kao da te neko zove na pijacu, a ti ne možeš da uđeš. Bez pristupa medijima, prosto se nema šanse da ti prezentuješ šta zastupaš, u tom smislu meni je potpuno suluda situacija. Problem je što vi imate dva modaliteta društva i države - demokratska, pravna, liberalna, a imate i partijska, relativno autoritarna. Izbori su deo institucije", kaže on.

Kako je rekao, postoji mogućnost dolaska na vlast institucionalno, kroz izbore, a postoji i kroz prevrat.

"Nažalost, u Srbiji su mnogo češći prevrati. Onda uđeš u neki poluprevratnički sistem, gde su izbori pitanje života i smrti. Politika jeste zanimanje, ali bi morao neko ko se bavi politikom da ima i neko drugo zanimanje. To se sve uči u školi, sve je to deo sistema vrednosti, ali mi volimo te skraćene procedure, tu silu", kaže on.

Kaže da "država ne može ručno da se vodi".

"Ne može, nije dobro. Mora kroz institucije. Kad mene neko pita - gde su drugi - to je kao njiva, ako nije uređena, ne može ni da nikne. Kod nas, umesto da se zaliva ta politička njiva i da cveta što više cvetova i da imaš šta izabrati, ovde se sipa totalom, kad se to sipa, onda više ništa ne niče", kaže on.

Prema njegovim rečima, ko god je ovde došao na vlast, čitav svoj mandat je trošio na priču "da oni pre ništa nisu uradili".

"Kad društvo dovedete do takvih ekstrema, onda ne možete maksimizirati njegove potencijale", kaže.

Zec misli da jesmo društvo u strahu.

"Mislim da je strah veliki i taj osećaj, svako očekuje da će to neko drugi da reši", rekao je on.

(N1)