Miroljub Labus: Zaigrala se deca, pa prodaju 'Telekom'!

Bivši potpredsednik vlade Vojislava Koštunice i nekadašnji predsednik G17 Plus Miroljub Labus u intervjuu za Press ocenjuje da je ekonomska politika Vlade Srbije katastrofalna i upozorava da „deca koja prodaju 'Telekom' nisu dorasla tom problemu".

Labus nastojanja države da proda nacionalnog operatera opisuje sa sarkazmom i kaže da sa tim projektom postoje ozbiljni problemi.

Da li treba prodati „Telekom" i na šta usmeriti dobijeni novac?

- Mislim da deca koja to rade nisu dorasla problemu, a da odrasli nisu shvatili da odluke investitora zavise od finansijskih, a ne političkih faktora. Do novca, ako uopšte i dođe, dalek je put. Bojim se da ceo ovaj postupak može da poremeti naše odnose sa Evropskom unijom.

Šta još zamerate Vladi?

- Vlada je neodgovorno udruženje ministara. Moj najveći prigovor ne odnosi se na politiku Vlade nego na činjenicu da mi pravu vladu u stvari i nemamo. Za novi investicioni ciklus nužno je, prvo, da imamo Vladu, pa onda sve ostalo.

Da li biste prihvatili da postanete ministar ili ekonomski savetnik u Vladi?

- Ne vidim sebe u takvim ulogama.

Da li vaše prisustvo na sednici Glavnog odbora LDP-a nosi neku poruku, i kakvu?

- I ja sam, kao i mnogi drugi, nezadovoljan što su napušteni ideali 5. oktobra. Vreme petooktobarskih revolucionara je, naravno, prošlo, ali ideali ostaju živi i vredi u svakoj prilici da se podsetimo na njih.

Kojom biste onda ocenom, od jedan do pet, ocenili dosadašnje ekonomske poteze Vlade Srbije?

- Dva plus.

A rad Narodne banke Srbije?

- Dva minus.

Ako prodaja „Telekoma" ne ide u željenom pravcu, da li EPS treba da ostane u državnom vlasništvu?

- EPS je monopolsko preduzeće za proizvodnju struje, ali i socijalno-partijska ustanova. Privatizacija nije čarobni štapić za rešavanje ovih problema, međutim bez korekcije cena i otvaranja EPS-a za strane investicije ne vidim da postoji bilo kakvo rešenje.

Šta je najveća šansa srpske privrede, a šta njen najveći nedostatak?

- Lokacija je naša najveća komparativna prednost. Tu šansu još nismo iskoristili. Dezindustrijalizacija je najveći strukturni nedostatak. Mi jednostavno nemamo dovoljno robe za izvoz.

Kakvo je vaše tumačenje sukoba oko akciza na domaće i uvozno gorivo?

- Ekonomskim rečnikom - ako se već ukida monopol, neka se bar zadrži diskriminacija cena. Politička poruka je, međutim, još lošija. Pokazalo se da bez intervencije EU nismo sposobni ništa strateški dobro da uradimo.

Poznato je da ste bili zagovornik uvođenja evra kao zvanične monete. Šta bi to donelo?

- I sada tvrdim da je to jedino rešenje da se napusti dvovalutni sistem. To potvrđuje i Vlada, koja će ove godine da se zadužuje u evrima, a ne u dinarima. Međutim, sa formalnim uvođenjem evra morali bismo da postavimo teška pitanja, poput onih kako funkcioniše tržište rada i zašto je država skupa i neefikasna. Odgovori na ta pitanja se stalno odlažu i zamagljuju inflacijom i depresiranjem kursa.

Svojevremeno ste često isticali da su za privredu najbitnije cenovna i valutna stabilnost. Sada su one poremećene. Koje sve rizike to nosi sa sobom?

- Naša privreda zavisi od oporavka evrozone i od priliva kapitala. Ne bi bilo dobro da nestabilan kurs umanji naše šanse. Na drugoj strani, u zemlji se povećava kreditni rizik, a on se prebacuje na valutni i kamatni rizik. Nestabilan kurs ove godine ugrozio bi sve - priliv kapitala, trgovinu sa Evropom i bankarski sistem u zemlji.

Kako komentarišete subvencije za strane ulagače?

- Nisu problem podsticaji za strane investicije. Kada nema dovoljno stranih investicija, to u principu nije loša politika. Problemi su netransparentnost takvog postupka i nedostatak odgovornosti za ono što je urađeno.

Većina ekonomista se slaže da će 2011. biti teška. Šta će biti najteži ekonomski problem?

- Tačno je da će biti teška, ako ne iskoristimo šansu koju imamo. Prema MMF-u i informacijama iz našeg poslovnog okruženja, trenutno se formira novi investicioni ciklus za zemlje u tranziciji. Da li ćemo da učestvujemo u njemu, zavisi od nas. Ako budemo imali nestabilno tržište i neodlučnu vladu, ovu šansu ćemo propustiti.

Dugogodišnji ste profesor na Pravnom fakultetu. Primećujete li neku razliku kod studenata pre, recimo, deset ili 15 godina i sada?

- Manje znanja, ali mnogo više veština. Ovo je vreme interneta i marketinga. Bio bih nepravedan ako ne bih rekao da uvek postoji sjajnih pet odsto generacije.

(Pres)