N1: DŽozef Bajden proširio ovlašćenja za izricanje sankcija na Zapadnom Balkanu. Izmene nastale usled stalnih nastojanja pojedinaca da ugroze suverenitet zapadnobalkaskih nacija i posleratne sporazume

DŽo Bajden, predsednik SAD, izmenio je 8. januara uredbu (EO 14033) kojom je u junu 2021. godine proširio ovlašćenja za sankcionisanje na Zapadnom Balkanu, prenosi Glas Amerike.

Među najvažnijim izmenama su da će sankcijama biti obuhvaćeni supružnici i odrasla deca sankcionisanih osoba, zatim lideri ili članovi – vladinih ili poslovnih – entiteta pod sankcijama, kao i oni koji pod čijom su kontrolom sankcionisane osobe ili entiteti, prenosi Glas Amerike.

Ubuduće, razlog za sankcije će biti i pokušaj da se učestvuje u korupciji, ugrožavanju stabilnosti ili narušavanju teritorijalnog integriteta.

Bajden je 2021. godine kao razloge za sankcije naveo podrivanje posleratnih sporazuma i institucija nakon raspada bivše Jugoslavije, ali i „raširenu korupciju u vladama i institucijama Zapadnog Balkana“. Sankcionisanim osobama su, između ostalog, blokirana sva imovina i finansijski interesi u SAD, kao i transakcije sa američkim državljanima i biznisima.

Sankcije po ovom osnovu izriče Ured za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije SAD (OFAC), u konsultacijama sa Stejt departmentom.

OFAC u ovom trenutku, na osnovu uredbe 14033, ima izrečene 62 sankcije fizičkim i pravnim licima iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, uključujući lidera BIH entiteta Republika Srpska Milorada Dodika i članove njegove porodice, potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina, bivšeg premijera Severne Makedonije Nikolu Gruevskog i druge.

Kao jedna od najuočljivijih promena, sankcije će se ubuduće moći izricati ne samo onima koji direktno ili indirektno ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost, teritorijalni integritet, demokratske procese i institucije zemalja Zapadnog Balkana, već i onima koji „pokušaju da se uključe“ ili učestvuju u razvoju takvih aktivnosti.

Ista promena se odnosi i na narušavanje i ugrožavanje sporazuma kao što su Dejtonski mirovni sporazum ili Ohridski sporazum, pa i odluka ili zaključaka institucija poput Veća za implementaciju mira u BiH ili Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.

Najznačajnije izmene u uredbi se odnose na dodavanje tri nova člana.

Prema članu 6, sankcije će se ubuduće odnositi i na „lidere, zvaničnike ili članove entiteta, uključujući i vladinih entiteta, koji su učestvovali ili pokušavaju da učestvuju“ u ugrožavanju mira i stabilnosti, korupciji i drugim već pobrojanim aktivnostima, „ili čija su imovina i udeli u imovini blokirani u skladu sa ovom uredbom“.

U članu 9 se navodi da će sankcije moći izricati i onima koji „poseduju ili kontrolišu, direktno ili indirektno, bilo koju osobu čija su imovina ili udeli u imovini blokirani „.

Član 10 pojašnjava da će sankcijama biti obuhvaćeni i „supružnici ili odrasla deca bilo koje osobe čija su imovina ili udeli u imovini blokirani“.

Iz Bele kuće su naveli da su današnje izmene nastale „u kontekstu događaja na Zapadnom Balkanu, uključujući kontinuirane pokušaje pojedinaca da ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet zapadnobalkaskih nacija“, kao i ugrožavanje posleratnih sporazuma i „značajnu korupciju koja podriva vladavinu prava“.

Bajden je o izmenama obavijestio i Kongres SAD.

(N1)