N1: Koliko je sumporna kiselina opasna - Proces izdvajanja litijuma iz jadarita potpuna nepoznanica

 "Po pitanju iskopavanja litijuma, zaista treba da se sluša struka. A mnogi stručni ljudi su rekli svoje, mnogo naučnih radova ima koji već govore o pogubnom uticaju rudarenje litijuma na životnu sredinu i na društvo uopšte", kazala je za N1 Zorica Petrović, univerzitetska profesorka u penziji iz Kragujevca.

Prema njenim rečima, kada je reč o rudarenju, problematična je metoda izolovanja litijuma iz, kako kaže, kompleksne smeše jadarita.

„Sumporna kiselina je interesantna hemikalija. Za nas hemičare, ona je korisna, ona je generalno korisna za dobijanje novih proizvoda. Ali, s druge strane, ona spada u te opasne hemikalije i ako se njome ne rukuje pažljivo, može biti veoma, veoma opasna po zdravlje ljudi“, kaže Petrović, čija je ekspertiza organska hemija, organski industrijski zagađivači i hemija životne sredine.

Ona kaže da i u minimalnoj količini, i par kapi kiseline može da napravi veliki problem.

„Ako se recimo sipa voda u kiselinu, oslobađa se velika količina toplote i dolazi do prskanja reaktivne smeše“, navela je.

A na uveravanja iz kompanije Rio Tinto da će se kiselina, kojom će se izdvajati litijum iz jadarita, zagrevati do 90 stepeni, a ne na 250, kako se ranije gvoorilo u medijima, profesorka Petrović kaže da to nije nimalo manje opasno.

„Šta se desi ako boca sa sumpornom kiselinom stoji delimično otvorena, što se dešavalo u mom iskustvu, ne zatvori se boca i vidi se da je sve korodiralo u okruženju, svi metali u okruženju su korodirali. Znači, i na sobnoj temperaturi se dešava isparavanje sumporne kiseline. Jer je ta kiselina izuzetno higroskopna supstanca, ona upija vlagu iz vazduha i samim tim dolazi do njenog samorazblaživanja a i do povećanja temperature“, pojašnjava sagovornica N1.

I dodaje: „Volela bih da svi oni koji misle da je kiselina benigna na 90 stepeni, da se svi nađu u toj prostoriji gde se ona zagreva ‘lagano i benigno’ na tih 90 stepeni. Meni je bilo fascinanto da se vodi polemika da li je sumporna kiselina opasna na 90 stepeni. Naravno da jeste“.

A ako tome dodamo i ljudski faktor, opasnosti su još veće.

„Kada je reč o rudarenju litijuma, problematična je ta metoda izolovanja litijuma iz te kompleksne smeše jadarita. Za to je potrebna velika količina sumporne kiseline. Kada se radi ekstrakcija, koristi se ogromna količina rudne stene, koja u sebi sadrži litijum, ali ne uvek u istoj količini. Pitanje je kolike količine sumporne kiseline je potrebno. U nekim situacijama će ostajati veliki višak te kiseline. Na kraju krajeva, ta kiselina neće reagovati samo sa litijumom, već i sa mnogim mineralima i metalima u zemlji, sa gvožđem, aluminijumom… Daće i druge nus pojave koje će se naći na deponiji i posle toga se može desiti mnogo štošta“, naglasila je Petrović.

Objašnjavajući kakve su posledice ako čovek dođe u kontakt sa sumpornom kiselinom, Petrović kaže da su opasne.

„Sumporna kiselina može da dospe na više načina – i disanjem i gutanjem i dermalnim putem. Sve to može da dovede do problema, zavisno od koncentracije. Ona je korozivna supstanca, nagriza metale, vrši denaturaciju proteina, dehidrataciju. Ako se nađe na koži, tu sagori i koža, i pamučna materija, ona dakle, sagoreva materijale. A ako bi se progurala, stradalo bi i grlo, i jednjak, i želudac, što može dovesti i do fatalnih posledica“, priča Petrović.

Ona kaže i da ne veruje da se sumporna kiselina kao takva može naći na jalovištima, ali da će biti ostataka u pogonu za ekstrakciju litijuma.

„Pitanje je kako će je neutralisati. Ali, verujem da će se na tim jalovištima naći sulfati, a usled padavina i poplava može da se formira sumporna kiselina, zbog takozvane hidrolize. Pa sumporni oksidi mogu da odu u atmosferu i onda može da dođe do dodatnih problema“, pojašnjava.

Profesorka navodi i da se sumpornom kiselinom tretira ruda koja je karbonatna. „I pritom se oslobađa velika količina ugljen-dioksida, što može da utiče na klimu u tom području, a znamo da ugljen-dioksid dovodi do efekata staklene bašte“, dodaje.

Prema rečima Petrović, trebalo bi da se sluša struka.

„A mnogi stručni ljudi su rekli svoje, mnogo naučnih radova ima koji već govore o pogubnom uticaju rudarenja litijuma na životnu sredinu i na društvo uopšte. Svi tvrde da rudarenje litijuma dovodi do ekoloških i društvenih problema, a kod nas se, vidimo, to već desilo, društveni problemi su krenuli, krenule su razmirice“, izjavila je Petrović.

Dodaje i da „nažalost, mnogi nisu svesni posledica rudarenja litijuma“.

„Jer se ovaj projekat bazira na mnogim stvarima koje nisu naučne dokazane. Jedino je naučno dokazano da je jadarit mineral, dokazana je njegova struktura 2008. godine i nista više od toga se ne zna. Što se tiče tehnologije ekstrakcije litijuma iz jadarita, tu je sve nepoznanica. Poznati su jedino negativni efekti u tim istražnim radovima, inače, ništa više od toga nije poznato“, naglasila je Petrović.

I ponavlja da naučnici koji pišu na temu rudarenja tvrde da ono ostavlja negativne posledice po životnu sredinu, po ekologiju i socijalnu sredinu.

(N1)