Н1: Особље немачке организације ГИЗ у Србији се побунило због пројекта „одрживог рударења“ за Јадар

 Особље немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) у Србији обратило се писмом директорки Даниели Функе у ком траже да организација преиспита своје ангажовање у пројектима повезаним са литијумом у Србији, односно потенцијалним ископавањем ове руде у долини Јадра.

Чланови националног особља ГИЗ Србија, у писму у које је портал Н1 имао увид, изразили су  дубоку забринутост због планираних активности повезаних са експлоатацијом литијума, које су споменуте, како су навели, у оквиру неколико пројеката које спроводи ГИЗ.

„Имајући у виду огромне еколошке ризике, широко распрострањено противљење јавности и опште неповерење у институције, сматрамо да би било какво потенцијално укључивање у ову област требало поново размотрити. Више од 60% грађана Србије (88% младих испод 30 година) противи се пројекту Јадар литијума, видећи га као симбол ширег институционалног неуспеха, укључујући нетранспарентно доношење одлука, заобилажење јавне расправе и непоштовање заштите животне средине. Без одлучне и видљиве подршке владавини права, јавној одговорности и заштити животне средине, такво ангажовање може озбиљно нарушити поверење у ГИЗ и његову посвећеност демократским вредностима. Због тога вас љубазно молимо да ове наше забринутости пренесете седишту ГИЗ-а, немачком амбасадору и Министарству за економски развој и сарадњу (БМЗ), као и да тражите званичан и благовремен одговор, истичући да владавина права, заштита животне средине и аутентично учешће јавности морају остати у средишту немачке развојне сарадње са Србијом“, наведено је у писму.

Особље ГИЗ Србија је истакло и то да учешће у пројектима везаним за литијум угрожава репутацију ГИЗ-а, безбедност запослених ГИЗ-а у Србији и доводи у питање легат од 25 година његовог рада у нашој земљи.

ГИЗ је, подсетимо, познат по бројним друштвено-одговорним и важним пројектима у Србији.

У писму директорки су скренули пажњу на кризу у Србији и студентске протесте, истичући да је, према подацима ЦРТА, само у марту забележено више од 1.697 протеста у 378 градова и села широм Србије.

„Као организација посвећена промовисању демократских вредности, људских права и владавине права, ГИЗ је играо и наставља да игра кључну улогу у јачању доброг управљања у Србији. Наша заједничка настојања у подршци институционалним реформама, унапређењу јавне управе и подстицању дијалога о правди и демократији су од непроцењивог значаја. Међутим, недавни догађаји у Србији указују на све веће урушавање владавине права, људских права и грађанских слобода. Снажно верујемо да ГИЗ и наши партнери треба да интензивирају свој стратешки фокус на овим темељним принципима“, навело је особље ГИЗ-а.

Пројекат подршке „еколошком и друштвено-одговорном рударству“

У прегледу потенцијалне подршке ГИЗ-а стоји да су се током преговора о развојној сарадњи између Влада Републике Србије и Савезне Републике Немачке, одржаних у Београду 19. новембра 2024. године, „обе стране сагласиле да сарађују и подрже еколошки и друштвено одрживо ископавање и прераду литијума у долини Јадра“.

ГИЗ планира да пружи свеобухватну техничку, аналитичку и организациону подршку у кључним аспектима, како су навели, еколошког и друштвено-одговорног рударства.

Према наводима, обе стране су нагласиле да рударење литијума мора испуњавати највише стандарде, уз обезбеђивање усклађености на локалном нивоу од стране српских власти.

Како стоји у документима, Влада Србије је изразила интересовање за сарадњу на регулаторном оквиру и примени стандарда одрживости током истраживања, припреме и прераде сировина, као и за успостављање сарадње између научних и образовних институција.

У пројекту ГИЗ-а стоји да могу да пруже подршку у раним фазама успостављања услова за развој ланца снабдевања за електрична возила у Србији, предлажу студију о макроекономским ефектима екстрактивног сектора у Србији, анализу потенцијала за успостављање ланца вредности за батерије и стварање економских веза, наводе да могу помоћи у придруживању Глобалној алијанси за батерије (ГБА) – односно укључивању Србије у глобалне токове и припреме домаћих фирми за ГБА „Баттерy Пасспорт“ стандард, процене, обуке и размене знања о утицају на животну средину.

Између осталог, наводи се подршка и у подизању свести у приватном рударском сектору и међу повезаним добављачима о стандардима одговорног рударства и људских права, као и подршка приватном сектору у примени тих стандарда, кроз обуке, округле столове, дијалог…

(Н1)