Н1: Половина запослених у Србији радила за мање од медијалне зараде која износи 77.571 динар. На минималцу готово 115.000 радника

На минималцу је у мају било 5,5 одсто запослених у Србији - њихова плата није "пребацила" 49.864 динара. Више од 900 хиљада радника примило је плате веће од минималца, али мање од медијалне зараде која износи 77.571 динар. Плате веће од новог просека добило је - 30 одсто запослених.

Мајска просечна нето зарада први пут је премашила сто хиљада динара, тачније – износи 100.170 динара, објавио је Републички завод за статистику.

Ипак, такозвана медијална зарада – која је „тачно на средини“ – показује да је половина запослених у Србији радила за мање од 77.571 динар, а преостала половина за више од тога.

С обзиром на то да је укупан број запослених којима је обрачуната зарада за мај 2024. износио 2.063.724, произилази да је 1.031.862 грађана радило за плату мању од 77.571 динар.

Међу њима и они – на минималцу.

Овако би изгледала „рачуница“ на основу неколико података Републичког завода за статистику:

„Укупно 114.064 запослених, односно 5,5 одсто запослених, остварило је зараду до 49.864 динара, колико износи утврђена минимална нето зарада за мај 2024. године“, наводе у Републичком заводу за статистику.

Простом рачуницом долазимо до броја запослених од 917.798 који месечно примају између минималца и медијалне зараде, дакле више од поменутих 49.864, а мање од 77.571 динар.

Званичан просек на нивоу државе сада је, поменули смо већ – 100.170 динара.

Просечна мајска плата 100.170 динара, половина запослених радила за мање од 77.571 динар

Петина запослених прима више од медијалне, али ипак мање од просечне зараде.

„Укупно 412.656 запослених, остварило је нето зараду већу од медијалне (77.571 динар), а мању од просечне (100.170 динара)“, наводе у РЗС.

Преостаје још 619.197, односно 30 одсто запослених, који су у мају имали плату већу од просечне, дакле – изнад 100.170 динара.

Раније процене су показивале да минималну зараду прима око 350.000 радника, док је Фискални савет 2021. проценио да је реч о 20 одсто запослених („Две деценије Закона о порезу на доходак грађана„), што је око 400.000 грађана.

Према сада наведеним подацима, реч је о 5,5 одсто људи који су у мају званично примили до износа званичног минималца за тај месец.

„Не посматрати динарски износ, већ шта од тога можемо да купимо“

Економиста Михаило Гајић подсећа на стару причу да статистика каже да „једни једу купус, други месо, а да у просеку – једемо сарму“.

„Статистички подаци нам, заправо, не говоре пуно о куповној моћи зарада. У Србији смо две године имали прилично високу стопу инфлације, тако да не треба посматрати само динарски износ зарада, већ шта од њих можемо да купимо“, наводи Гајић.

Уз то, указује да статистика у Србији не одражава баш најбоље стварно стање и објашњава:

„Велики број грађана-предузетника пријављују себе или запослене код себе на минималну зараду, а онда део плате исплаћују ‘на руке’. То раде и неке фирме. Тако да бисмо могли да кажемо да је ситуација и боља од оне коју приказује статистика по питању минималне зараде“, навео је Гајић.

(Н1)