N1: Svi „atentati“ na Aleksandra Vučića - Mnogo propagandne buke, nula osumnjičenih i optuženih

Broj atentata na predsednika Srbije Aleksandra Vučića koje je ili on najavio u svojim obraćanjima ili su ih "otkrili" prorežimski mediji odavno je dvocifren. Predstavnici vlasti i sam predsednik Republike nikada svoje tvrdnje nisu potkrepili nekim dokazima, a kamoli da je podignuta i jedna jedina optužnica ili osuđen neki "zaverenik", a uskoro će osma godišnjica prvog "atentata" u Jajincima.

Informacije o poslednjem navodnom atentatu na predsednika Srbije Aleksandra Vučića obelodanio je on sam u petak kada je izjavio da „tajkun i kriminalac Dragan Šolak preko svojih sluga je došao na ideju da me u provođenju revolucije, ubiju“, izjavio je predsednik Srbije, piše nova.rs.

Po uobičajenoj matrici, dramatičnim glasom, sa dramskim pauzama, zabrinuti predsednik je još zabrinutijim članovima Srpske napredne stranke, rekao da „možda mogu da me ubiju, ali u Srbiji nikada neće pobediti“. I to bi bio jedan od uobičajenih „pokušaja atentata“ na predsednika države, da Vučić već sutradan nije izjavio da nije rekao to što su svi čuli da je rekao.

„Nikada nisam rekao da on želi da me ubije. Nikada nisam rekao da bi on tako nešto uradio. Ima mnogo ljudi koji tako nešto žele iz kriminalnog miljea“, odgovorio je koliko u subotu predsednik Republike na pitanje novinara N1 o njegovoj, u najmanju ruku, neozbiljnoj izjavi.

A ko su ti ljudi koji pokušavaju da ubiju Aleksandra Vučića i koliko je to atentata bilo na njega u poslednjih desetak godina? Istini za volju, iza rešetaka jeste završilo nekoliko desetina ljudi koji su Vučiću pretili preko društvenih mreža, ali čak ni on, niti njegova medijska mašinerija to ne mogu nazvati pokušajima atentata.

Koliko je poznato, nikada se niko nije našao na optužnici za pokušaj atentata na Aleksandra Vučića.

Nešto najbliže tome, dogodilo se u oktobru 2016. godine, kada je u Jajincima, nedaleko od doma gde žive roditelji predsednika, Angelina i Anđelko Vučić, pronađen automobil pun oružja i municije, od kojeg je neko još bilo u sanducima. Doduše, ni taj slučaj nije dobio sudski epilog, jer je tužiaštvo procenilo da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka. Ali, već tada se naziralo da su „atentati“ omiljena tema Aleksandra Vuića, tadašnjeg premijera Srbije, pogotovo kada se nađe u nezgodnoj situaciji, bilo zbog unutrašnje bilo zbog spoljne politike.

Prvi „medijski“ atentat na Aleksandra Vučića

I tog 29. oktobra tadašnji premijer Vučić je lamentirao nad svojom sudbinom, ali i pokazao čvrstinu i hrabrost pred imaginarnim atentatorima, kao što pokazuje i danas. Održao je konferenciju za novinare, jer tada nije bio toliko aktivan na društvenim mrežama.

„Nemam podatke osim onih do kojih ste vi došli, i sa takvim stvarima se ne igram“, rekao je te davne 2016. Vučić, koji se danas ne boji da direktno imenuje sve ljude koji mu rade o glavi, a ima ih mnogo: Zapad, CIA, Istok, opozicija, ekološki aktivisti, tajkuni, Šolak, Đilas….“

„Ako ne pronađemo parcijalni DNK, biće jasno o čemu se tu radi, a to će biti do večeras. Ja se nadam da je to slučajno neko ostavio, ali me brine što se tamo deca igraju, zolje da je eksplodirala ubila bi dvadesetoro dece. Da je neko to hteo da sakrije, otišao bi kilometar i po dalje“, rekao je tada Vućić 29. oktobra 2016. godine.

„Zolja može da gađa na 200 metara, a ako još neko poznaje teren, tu promašaja nema. Ja mislim da je to neko slučajno ostavio, a to je još veći problem, jer je moglo da strada mnogo dece – rekao je Vučić, dodavši da je ponosan što za te četiri godine nije bilo nijednog političkog ubistva, „niti će ih biti“.

Ipak, sa promenom funkcije, Aleksandar Vučić je revidirao stav, pa su propagandni „atentati“ na njega postali svakodnevnica.

Stefanović: Povezali smo neka lica sa nekim prostorima…

Cela ta priča oko oružja pronađenog u Jajincima izgledala je čudno i konfuzno, a dodatnu konfuziju dodao je i tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović jednom, sada već legendarnom izjavom.

„Mi smo povezali neka lica sa nekim prostorima, neka lica sa nekim predmetima, neka lica smo povezali sa drugim licima koja su bila umešana u takva dela. Ali kada bih vam rekao ko, šta, gde i kako, ja bih ih upozorio šta znamo“, rekao je Stefanović.

Stefanovićevo šta, kako i gde nije bilo dovoljno za Više tužilaštvo koje je rukovodilo istragom pa je ono na kraju odustalo od pokretanja krivičnog postupka.

Tri godine kasnije, račnije 5. novembra 2019. godine, dogodio se incident prilikom gostovanja predsednika Republike na Radio televiziji Srbij e (RTS). Tada se grupa nezadovoljnih građana, učesnika protesta „Jedan od 5 miliona“, okkupila ispred zgrade u Takovskoj ulici i čekali su predsednika da izađe da razgovaraju sa njim. Iako su organizatori protesta tvrdili da su blokirali sve ulaze u RTS, emisija je emitovana, a ostala je enigma kako je predsednik ušao u zgradu. Kasnije su prorežimski tabloidi lansirali priču da se predsedniku republike spremao linč i da su ga u gomili čekali i atentatori.

Hrabri Vučić bez pancira otvara spomenik

Prilikom otvaranja spomenika Stefanu Nemanji na Savkom trgu u Beogradu u oktobru 2021. godine, održavane su dve predstave. Jedna je bila svečano otkrivanje spomenika, druga je bila – atentat na Vučića. Tada je tadašnja premijerka Ana Brnabić, javnosti je otkrila da se spremao još jedan atentat. Njene reči je potvrdio i tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin.

„Planirano je dugo i detaljno. Formirane su paralelne strukture u Ministarstvu unutrašnjih poslova i vođene su kampanje u tajkunskim medijima, koje su prenosili mediji u regionu kako bi Vučića dehumanizovali i od njega i njegove porodice naprvili kriminalni klan“, rekla je Brnabić za TV Pink.

Bivša premijerka je rekla da nadležne službe „rade“ na ovom slučaju, a iako su ga mnogi savetovali da ne ide na otvaranje spomenika, predsednik je ipak hrabrno otišao. Kako je skromno izjavio za prorežimske medije: „Nisam ni pancir nosio“. Niko nije nikada ni uhapšen zbog cele ove priče.

Retko su atentati na Aleksandra Vučića bili vezani uz neko ime i prezime, ali to je uradio tadašnji mninistar policije Alekdandar Vulin, u aprilu 2022. godine, kada je rekao da „dok je god Radoje Zvicer na slobodi, postoji opasnost od atentata na Vučića“.

Radoje Zvicer je vođa kavačkog klana koji je već godinama u bekstvu, a zanimljivo je da je filijala tog klana u Srbiji, Veljko Belivuk i Marko Miljković, imala direktnu pomoć pojedinaca iz državnog aparata sve do hapšenja početkom 2021. godine, koje je srpska policija sprovela posle provaljivanja SKAJ ECC komunikacije od strane francuske policije. Radoju Zviceru se doduše sudilo u Srbiji, ali za benigno delo, falsifikovanje isprava.

Vučić: Ako me ubiju…

Priča o atentatima dobila je u junu 2023. godine potpuno bizarni obrt, kada je Aleksandar Vučić u priču umešao i svoju porodicu, brata, pa čak i decu.

„Ako mene ubiju, iza mene ostaje moj brat Andrej. Ako ubiju moga brata, ostaje moj sin Danilo. Ako ubiju moga sina, ostaje moja ćerka Milica. Ako ubiju i nju, moju ćerku, ostaje moj sin Vukan… I grobovi naši boriće se protiv ustaša“, izjavio je tada Aleksandar Vučić pred svojim saradnicima, a sve je i snimljeno.

Marko Miljković o Jajincima

Ali, mnogo godina kasnije, priča o prvom atentatu na Vučića aktuelizovana je na drugom mestu, u Specijalnom sudu u Ustaničkoj, na suđenju kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, kojima se na teret stavlja nekoliko ubistava, trgovina drogom, posedovanje oružjem i još nekoliko krivičnih dela. O tom slučaju progovorio je drugooptuženi Marko Miljković:

„Da vam predočim akciju, to je akcija gde su Aleksandar Stanković zvani ‘Mutavi’, sada pokojni, Aleksandar Vidojević zvani ‘Rošavi’ i Nenad Vučković zvani ‘Vučko’, zajedno sa Aleksandrom Vulinom, po njegovom naređenju, napunili auto pun oružja i stavili blizu kuće Aleksandra Vučića u Jajincima. Na taj način su hteli da prikažu medijima kako je Vučić bio meta, a do dan danas niko nije odgovarao za taj auto pun oružja“, naveo je Miljković.

Ubistva politčkih protivnika u Srbiji

Srbija je zemlja kojoj politička ubistva nisu strana. Premijer Zoran Đinđić ubijen je 2003., Ivan Stambolić, potencijalni kandidat opozicje 2000. godine, ubijena su četiri člana tada opozicionog Srpskog pokret obnove na Ibarskoj magistrali, a na Vaskrs 1999. ubijen je Slavko Ćuruvija, novinar i vlasnik „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanin“. Svi nastradali su u trenutku smrti bili na suprotnoj strani političke arene od sadašnjeg predsednika Republike. Neukusno je zbog pijeteta prema žrtvama praviti cirskus od političkih ubistava radi politikantstva i sticanja jefitinih poena.

(N1)