N1: U dokumentu "Budućnost evropske konkurentnosti" u Srbiji pored litijuma mapirana još četiri rudnika bakra i kobalta

 U EU dokumentu "Budućnost evropske konkurentnosti" glavni problem jeste dominacija Kine, pre svega u sektoru energetike, rudarstva, digitalizacije i zaostajanje za SAD. Prema mapi, u okviru borbe za energetsku nezavisnost od Kine u Srbiji su mapirana četiri rudnika bakra/kobalta i jedan liitijuma. Reč litijum se pominje 46 puta.

Evropa pred sobom ima nekoliko problema ili kako se popularno kaže „izazova“ sa kojima mora da se suoči ako želi da zadrži konkurentnost na globalnom tržištu.

Problem broj jedan jeste dominacija Kine, pre svega u sektoru energetike, rudarstva, digitalizacije. Osim Kine, kao konkurent se pominju i Sjedinjene Američke Države (SAD). Na mapi gde se vide rudna nalazišta van Evropske unije, na teritoriji Srbije su upisana četiri rudnika kobalta/bakra i jedan litijuma. U Makedoniji su navedena tri rudnika bakra/kobalta.

U Nemačkoj se nalaze dva, a najveća „gužva“ je u na granici Španije i severa Portugala, kao i na područiju Austrije.

U analizi koju je napisao nekadašnji premijer Italije Mario Dragi najavljen je rast produktivnosti, dalja stagnacija socijalne države, velike investicije od 800 milijardi evra, zajedničke EU nabavke u domenu odbrane i dalja integracija tržišta kapitala i trgovine.

U izveštaju se navodi da dolazi do promene globalne paradigme i da se čini da era ubrzane svetske trgovine prolazi. Kompanije iz Evropske unije suočavaju se sa većom konkurencijom iz inostranstva i sa manjim pristupom inostranim tržištima.

Nalaze izveštaja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uvrstiće u prioritete rada Evropske komisije u narednih pet godina, prenosi ovaj list.

„Geopolitička stabilnost opada, a naše zavisnosti su se pretvorile u naše ranjivosti“, stoji u izveštaju, a prenosi Fajnenšal tajms (FT).

„Nećemo moći da finansiramo naš socijalni model“

Prema različitim scenarijima poput Međunarodne agencije za energiju, potražnja za čistim energetskim tehnologijama će se uvećati između dva i tri puta do 2030. godine.

Do 2040. godine predviđa se da će svake godine radna snaga u Evropskoj uniji da se smanjuje za dva miliona ljudi, te je potrebno osloniti se na produktivnost kako bi se ubrzao rast.

„Ukoliko Evropa ne postane produktivnija, biće prinuđena da bira. Nećemo moći istovremeno da postanemo lideri u novim tehnologijama, uzor klimatske odgovornosti i nezavistan igrač na svetskoj sceni. Nećemo moći da finansiramo naš socijalni model. Moraćemo da smanjimo neke, ako ne i sve naše ambicije“, piše Mario Dragi u uvodu izveštaja.

Izveštaj je identifikovao tri oblasti u kojima treba da se preduzmu akcije za održivi rast.

Prva je sustizanje Kine i SAD u oblasti inovacija, pre svega u naprednim tehnologijama.

Saradnja sa Kinom je najbolje rešenje, ali…

Druga oblast je zajednički plan za dekarbonizaciju i konkurentnost. Kako se navodi u izveštaju, najjeftiniji način na koji EU može da stigne do ovog cilja jeste da se osloni na uvoz ovih tehnologija iz Kine. Međutim, navodi se dalje, konkurencija iz Kine, koja ima državnu podršku, predstavlja pretnju evropskoj čistoj tehnologiji i automobilskim industrijama.

Treća oblast u kojoj treba preduzeti korake, prema izveštaju, jeste povećanje sigurnosti i smanjivanje zavisnosti, na primer u oblasti kritičnih sirovina i digitalne tehnologije.

Kina ima dominantnu poziciju u globalno vađenje retkih ruda sa 68% globalnog tržišta. Pored toga, Kina zadržava dominantnu ulogu u proizvodnji grafita sa 70% globalne proizvodnje.

„Kina je, na primer, najveći pojedinačni obrađivač nikla, bakra, litijuma i kobalta… i pokazala je volju da upotrebi svoju tržišnu moć“, stoji u izveštaju.

Ograničen napredak EU je postignut u diverzifikaciji globalnih izvora snabdevanja poslednjih godina. U poređenju sa situacija pre tri godine, udeo prva tri proizvođača u 2022. ili ostaje nepromenjen ili se povećao dalje, posebno za nikl i kobalt.

Kina drži pola postrojenja za preradu litijuma

Što se tiče rafiniranja, tržište je vremenom postalo još više koncentrisano, gde Kina drži polovinu svih planiranih litijumskih hemijskih postrojenja, Indonezija skoro 90% planiranih postrojenja za preradu nikla, a kineske kompanije poseduju 15 od 19 rudnika bakra i kobalta u Demokratskoj Republici Kongo gde se nalazi 70 odsto svetske proizvodnje.

Koncentracija tržišta i ograničena diverzifikacija posebno su kritični u kontekstu izvoznih ograničenja.

Zemlje sa najvećim brojem izvoznih ograničenja uključuju Kinu, Indiju, Rusiju, Argentinu i Demokratsku Republiku Kongo. Kina je znatno povećala broj ograničenja, koji je porastao za devet puta između 2009. i 2020. godine, etablirajući se kao zemlja sa najširim spektrom ograničenja izvoza kritičnih sirovina.

Kao rezultat toga, svet ulazi u nestabilniju eru u pogledu cena ovih materijala, sa rizicima zadržale više cene i volatilnost.

Prema različitim scenarijima, odabrani metali mogu dostići istorijske vrhove cena i visoku volatilnost za neviđeni, dugotrajni period koji potencijalno može izbaciti iz koloseka i zelenu i digitalnu tranziciju.

Litijum se u dokumentu pominje 46 puta.

U delu izveštaja o smanjivanju zavisnosti kada je reč o kritičnim sirovinama, navodi se da je njihova ponuda skoncentrisana u rukama nekolicine proizvođača, što stvara dva rizika za Evropu. Prva je promena cena, što sputava odluke o investiranju, a druga da se kritične sirovine mogu iskoristiti kao geopolitičko oružje.

„Na primer, iako je ovo ekstreman slučaj, cena litijuma se povećala 12 puta protekle dve godine, da bi onda ponovo izgubila 80% svoje vrednosti, što je sprečilo otvaranje konkuretnog rudnika u Evropi“, stoji u izveštaju.

Rekordna upotreba čiste energije tehnologije poput baterija i solarnih panela podstiče rast potražnje bez presedana.

Od 2017. do 2022. na globalnom tržištu potražnja za litijumom se utrostručila, potražnja za kobaltom je porasla za 70%, a za niklom za 40%. Prema projekciji potražnja za odabranim kritičnim i strateškim mineralima prema upotrebi navedeno da će tražnja za litijumom u 2050. godine biti osam puta veća, niklom četiri, a kobaltom tri puta.

Očekuje se rast ukupne potražnje za određenim kritičnim mineralim od 25% do preko 300%.

Druga vrsta rizika po Evropsku uniju jeste da se kritične sirovine mogu iskoristiti kao geopolitičko oružje, jer je veliki deo ekstrakcije i obrade skoncentrisano u državama sa kojima EU nije strateški usklađena.

„Kina je, na primer, najveći pojedinačni obrađivač nikla, bakra, litijuma i kobalta… i pokazala je volju da upotrebi svoju tržišnu moć“, stoji u izveštaju.

Kako bi smanjila ove zavisnosti, EU mora da razvije pravu “spoljnu ekonomsku politiku” zasnovanu na obezbeđivanju kritičnih sirovina, a takođe mora da iskoristi potencijal svojih domaćih sirovina kroz rudarenje, recikliranje i inovaciju.

Litijum od 50 do 100 odsto

Izveštaj ponovo, u ovom kontekstu, navodi primer litijuma.

„Iako trenutno nema aktivnih operacija rudarenja litijuma u EU, nekoliko litijumskih projekata su u razvoju ili naprednoj fazi istraživanja, a pet do 10 rudnika je planirano da se otvori do 2030. godine. Iako se očekuje da će tražnja za litijumom da poraste zbog porasta tržišta e-mobilnosti, domaća ponuda litijuma bi mogla da pokrije 50 do 100 odsto tražnje do 2030“, piše u izveštaju.

Takođe se dodaje da treba povećati istraživanje i razvoj kako bi se našli zamene za kritične sirovine.

„Na primer, američke tehnološke kompanije su nedavno… Putem veštačke inteligencije razvile novi materijal koji bi mogao da zameni 70 odsto sadržaja litijuma u baterijama“.

U pitanju je otkrića fdo koga su došli došli „Majkrosoft“ i „Pacifik nortvest nešnal laboratorija“ (PNNL), koja je deo američkog Ministarstva energetike. Proces je od početka do razvoja prototipa radne baterije trajao manje od devet meseci. Tokom rada otkrili su ukupno 18 potencijalnih materijala koji bi mogli da zamene litijum.

Snabdevanje nije sigurno

Iako se investicije povećavaju adekvatno snabdevanje je daleko od osiguranog. Da biste se nosili sa potražnjom, investiranje u kritični razvoj minerala se povećava širom sveta, uglavnom van EU. Globalne investicije su porasle za 30% u 2022, nakon povećanja od 20% u 2021. godini.

„Dok mnoštvo novonajavljenih projekata ukazuje na to da se snabdevanje hvata u skladu sa ambicijama zemalja u vezi sa čistom energijom, adekvatno buduće globalno snabdevanje je daleko od osiguranog“.

Čak i sa kombinacijom ravnoteža ponude i potražnje, kvalitet proizvoda nije zagarantovan u odnosu šta nudi konkurencija. Konkurentnost povećava novo rudarenje koji zbog visokih troškova proizvodnje povećava troškove i cene.

EU ima neiskorišćen potencijal u pogledu domaćih resursa i izvrsnosti u domaćem rudarstvu i reciklaža. Ubrzavanje otvaranja domaćih rudnika moglo bi omogućiti EU da zadovolji sve svoje potrebe za nekima kritičnih minerala, uz smanjenje zavisnosti u kombinaciji sa povećanom reciklažom.

Nalazišta minerala u EU mogla bi da izazovu porast domaće ponude kako bi se zadovoljio značajan udeo u EU kritične potrebe za sirovinama do 2030. godine. Trenutno se u EU ne kopaju retke rude, a kineski uvoz zadovoljava više od 90% potražnje EU.

Trenutna ukupna evropska baza resursa litijuma od oko 20 Mt sadržanog litijum dva oksida Li2O je oko 60 puta veće od predviđene ukupne godišnje potražnje litijuma u 2050. godini. Čak i uz očekivanje porasta potražnje za litijumom zbog rast tržišta e-mobilnosti, domaća ponuda litijuma mogla bi zadovoljiti između 50% i 100% potražnje do 2030. godine.

EU ostaje zavisna od nikla i kobalta

U slučaju nikla i kobalta, EU bi mogla ostati zavisna od uvoza zbog ograničene domaće dostupnost. Procene pokazuju da čak i za ove materijale, između 15% (kobalt) i 25% (nikl) može biti kopano u EU, ako projekti budu uspešno pokrenuti. U pitanju su izuzetno toksične rude i rudnici predstavljaju veliki izbor zagađivanja.

Nova zavisnost od kritičnih sirovina koncentrisanih u nekolicini dobavljača se pojavljuje sa potencijal da uspori napredak zelene i digitalne tranzicije EU ili da ih učini skupljima.

Snabdevanje lanaca vrednosti minerala je generalno veoma koncentrisan, posebno za preradu i rafinaciju (npr. u Kini). Lanac snabdevanja kritičnim sirovinama ima različite faze od istraživanja i rudarstva do prerade i rafinacije, završavajući reciklažom.

Reciklaža za smanjenje potražnje

Reciklaža kritičnih minerala mogla bi dalje da se razvijati u EU. Dok će kopanje kritičnih minerala i dalje biti neophodno kako bi se obezbedilo snabdevanje potrebno za „čiste“ tehnologije i snabdevanje „čistom“ energijom, predviđa se da će reciklaža igrati sve važniju ulogu u zadovoljavanju buduće potražnje za mineralima.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je procenila da bi do 2040. reciklirani bakar, litijum, nikl i kobalt iz istrošenih baterija mogli bi smanjiti kombinovano primarno snabdevanje potrebe za ovim mineralima za najmanje 10%. Pored toga, maksimiziranjem recikliranja, više od polovine globalne potražnje za odabrane kritične minerale mogli bi se ispuniti 2050. godine.

Problem sa recikliranjem je što je stepen iskorišćenja mali, a stepen zagađenja veliki. Takav je primer reciklaže litijum-jonskih baterija, čija reciklaža daleko više zagađuje od pravljenja nove.

EU gradi zalihe retkih minerala koje bi mogle da se recikliraju. Za razliku od fosilnih goriva, značajan potencijal leži u kružnoj ekonomiji da bi se obezbedilo snabdevanje kritičnim sirovinama. EU povećala upotrebu dela sekundarnih sirovina, ipak, potrebno je učiniti više da bi se obezbedilo snabdevanje kritičnim mineralima. IEA je, na primer,  procenila  da ako bi se sve baterije reciklirale do 2040. godine, to bi pokrio samo 12% projektovane potražnje.

(N1)