субота, 18. јануар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан 1909. рођен Оскар Давичо; 1919. Жорж Клемансо отворио Мировну конференцију у Версају; 1939. умро Драгиша Мишовић
Хроника

На данашњи дан 1909. рођен Оскар Давичо; 1919. Жорж Клемансо отворио Мировну конференцију у Версају; 1939. умро Драгиша Мишовић

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 18. јануар 2025.

 НОВИ САД - На данашњи дан 1909. рођен је српски писац Оскар Давичо. Између два светска рата био је близак групи писаца надреалиста леве орјентације. Током Другог светског рата после интернације у Италији, одакле је 1943. побегао, прикључио се партизанима. Дела: збирке песама "Вишња за зидом", "Настањене очи", Флора", "Тропи", "Каирос", "Трема смрти", романи "Песма", "Бетон и свици", "Радни наслов бескраја", "Ћутање", "Глади", "Тајне", "Бекства", "Завичаји", "Господар заборава".

Данас је субота, 18. јануар, 18. дан 2025. До краја године има 347 дана.

1535 - Шпански освајач Франциско Пизаро основао је Лиму, главни град Перуа.

1654 - Козачка скупштина под вођством вође запорошких козака хетмана Богдана Хмељницког признала је врховну власт московског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом. Козачки устанак избио је у априлу 1648. и убрзо су му се прикључили сељаци, градско становништво и православно свештенство, огорчено насиљем Пољака.

1689 - Рођен је француски политички мислилац Шарл Луј Монтескје, с Волтером, Русоом и Дидроом, интелектуални весник Француске револуције. У алегорији "Персијска писма" приказао је француско друштво 18. века као источњачку деспотију, а у најзначајнијем делу "Дух закона" развио је теорију о подели власти на законодавну, извршну и судску - која је постала темељна идеја парламентарних демократија.

1777 - Држава Вермонт је прогласила независност од Велике Британије. Сједињеним државама Вермонт се прикључио 1791.

1778 - Енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва.

1871 - Пруски краљ Вилхелм I проглашен је у Версају код Париза првим царем уједињеног Немачког царства. Под вођством канцелара Ота фон Бизмарка Пруска је ујединила разне немачке државе. Немачка је тада наметнула мировни уговор пораженој Француској преотевши јој Алзас и Лорену (Лотарингију).

1879 - Успостављени су дипломатски односи између Србије и Италије. Кнежевина Србија је тада отворила посланство у Риму.

1882 - Рођен је енглески писац Ален Александер Милн, аутор веома популарних романа за децу. Дела: романи "Кад смо били врло млади", "Вини Пу", "Кућа на Пуовом углу", "Сад нас је шесторо".

1886 - Рођен је француски вајар и сликар руског порекла Антоан Певзнер, један од најистакнутијих представника покрета руских конструктивиста. Студирао је у Кијеву и Петрограду а у Француску је емигрирао 1923. Стварао је у маниру апстрактног конструктивизма.

1892 - Рођен је амерички филмски глумац, симпатични дебељко Оливер Норвел Харди, чији непоновљиви гегови у пару са Стеном Лорелом и сада засмејавају публику широм света. Филмови: "Ми из Оксфорда", "Два добра другара", "Фра ђаволо", "Велики посао", "Удри бригу на весеље", "Наша жена", "На дивљем западу".

1913 - Рођен је амерички позоришни и филмски глумац Дени Кеј, комичар. Био је активан и у УНИЦЕФ-у, агенцији УН за помоћ деци. Филмови: "Чудо од човека", "Момак из Бруклина", "Песма се родила", "Тајни живот Волтера Митија", "Ревизор", "Луди подвиг".

1919 - Француски председник владе Жорж Клемансо отворио је Мировну конференцију у Версају код Париза. Била је то круна напора земаља Антанте после победе над Централним силама у Првом светском рату. На скупу представника 27 држава победница право одлучивања имале су само Британија, Француска, САД и Италија. Остале земље су у расправи учествовале једино о питањима која су их се директно тицала, док су побеђеним државама мировни услови наметнути. Мировним уговором потписаним 28. јуна 1919. Немачка је преузела одговорност за рат, обавезала се на исплату ратне штете и забрањено јој је наоружавање. Признате су нове државе Пољска, Мађарска, Чехословачка, Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

1936 - Умро је енглески писац Рађард Киплинг, добитник Нобелове награде за књижевност 1907. мајстор кратких прича у којима су с пуно ефекта испреплетени хумор и ужас. Приказивао је живот у Индији, у којој је рођен. Имао је изузетан смисао за свет деце али и животиња. Дела: "Књига о џунгли", "Храбри капетан", "Ким", "У белом и црном", "Приче за децу", "Изистинске приче".

1939 - Од повреда је умро српски лекар Драгиша Мишовић, два дана после судара трамваја и аутомобила којим је превожен у затвор, у Београду. Његова сахрана у Чачку, којој је присуствовало више од 10.000 људи, била је једна од највећих комунистичких манифестација у тадашњој Краљевини Југославији. Током студија у Француској постао је члан КП Француске и председник удружења "Clarte" (Светлост), због чега му је укинута стипендија па је медицину завршио у Прагу. Премда крхког здравља, истакао се у борби против личне владе Краља Александра и био је веома активан од 1936. до 1938. у стварању такозваног Народног фронта.

1943 - Совјетске трупе су у Другом светском рату, после седам дана огорчених борби с немачким снагама, успеле да олабаве обруч око Лењинграда који су Немци створили 16 месеци раније.

1977 - У најгорој железничкој несрећи у Аустралији, у Сиднеју је погинуло најмање 80 људи кад је локомотива ударила у мост који је потом пао на путнички воз.

1991 - Скупштина Јордана осудила је ваздушне нападе на Ирак у операцији "Пустињска олуја" и позвала је арапске и исламске земље на акцију против интереса САД и држава које учествују у масовном бомбардовању ирачких циљева. Истог дана Ирак је испалио осам ракета типа "скад" на Израел.

1996 - Владајући ПАСОК изабрао је за грчког председника владе Костаса Симитиса, после оставке тешко оболелог оснивача те партије Андреаса Папандреуа.

1997 - Аустријски канцелар Франц Враницки поднео је оставку након 11 година на власти.

1999 - Влада СРЈ прогласила је Вилијама Вокера за "персону нон грата".

2000 - Бивши немачки канцелар Хелмут Кол поднео је оставку на место почасног председника Демохришћанске уније под притиском финансијског скандала, односно противзаконитог скупљања новчаних донација док је предводио немачку владу.

2001 - Председник Конга Лоран Кабила званично је проглашен мртвим, два дана пошто је на њега пуцао један од његових телохранитеља.

2004 - У експлозији аутомобила-бомбе испред средишта привремене администрације САД у Багдаду погинуло је најмање 25 особа.

2014 - Кристијан Латремуј који је извршио прву операцију уграђивања вештачког срца у свету, у болници "Жорж Помпиду" у Паризу, објавио је да је, 30 дана после успешне операције уграђивања, извесно да са вештачким срцем-протезом нема никаквих проблема, и да је опоравак пацијента успешан.

2019 - Преминуо је Вивешвар Дут Саклани, човек који је засадио стотине хиљада стабала. Рођен у Утараканду, на северу Индије, Саклани је живот посветио свакодневном сађењу младица, најчешће хималајског храста и гуаве. Сам, независно од ма каквих институција, свакодневно је садио младице стабала, у прво време чак и уз бројна негодовања. Прва стабла посадио је као дете да би доцније то постала његова главна преокупација. Сам је за себе говорио да је посадио пет милиона младица, али несумњиво је пошумио стотине хектара. Године 1986. добио је награду за очување околине, доцније су уследила и друга признања па и нека врста шире популарности.

2019 - Приликом експлозије нафтовода у централном Мексику код места Тлавелилпан, држава Идалго, погинуло је 130 особа, а повређено 48, од којих је доцније умрло још 5. До несреће је дошло приликом крађе горива. Према проценама, вредност украденог горива у Мексику је приближно три милијарде долара годишње.

2020 - Приликом напада из ваздуха, дроновима и ракетама, на исламску богомољу код Мариба, Јемен, убијено је 116 особа, а 148 је повређено. Већина жртава су били војници. За напад су оптужени јеменски Хути, који ову акцију нису признали.

(Tанјуг)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер