Na današnji dan 1992. SRJ isključena iz rada Generalne skupštine UN; 1914. počeo boj na Mačkovom kamenu; 1941. u selu Struganik održan sastanak Josipa Broza Tita i Dragoljuba Draže Mihailovića

 NOVI SAD - Na današnji dan 1992. godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju o isključenju SR Jugoslavije iz rada Generalne skupštine i osporio je njeno pravo da u UN nasledi SFRJ. Klupa Jugoslavije ostala je prazna, a misiji SRJ dozvoljeno je da ostane u Njujorku i kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim organima UN.

Danas je četvrtak, 19. septembar, 263. dan 2024. Do kraja godine ima 103 dana.

1356 - Engleska armija predvođena "Crnim Princem" sinom kralja Edvarda III, porazila je u bici kod Poatjea vojsku francuskog kralja Žana II, čime je okončana prva faza Stogodišnjeg rata Engleske i Francuske. Istog dana 1370. Crni Princ je zauzeo i opustošio Limonž.

1551 - Rođen je francuski kralj Anri III, poslednji monarh iz dinastije Valoa. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuski protestanti, kalvinisti). Posle pobune 1588. bio je prinuđen da napusti Pariz i udruži se s vođom navarskih hugenota Anrijem od Navare, potonjim kraljem Anrijem IV, prvim iz dinastije Burbon, a ubijen je 1589. dok je opsedao Pariz.

1799 - Rođen je srpski pisac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, prvi predsednik Matice srpske. Gimnaziju je učio u Karlovcima i Pešti, prava u Pešti i Beču, a doktorat prava stekao je u Pešti 1826. U više navata bio je poslanik na srpskim crkveno-narodnim saborima, ali i u Ugarskom saboru. Bio je dosledan protivnik reforme Vuka Karadžića, i držao je da treba očuvati slavjanoserbsko nasleđe. Bio je advokat, direktor gimnazije u Novom Sadu, izradio je Građanski zakonik Srbije (objavljen 1844). Uređivao je "Serbski letopis" (iz okrilja tog časopisa izrasla je Matica srpska) i Davidovićevu "Golubicu" i pokrenuo časopis "Ogledalo serbsko". Pisao je poeziju u pseudoklasičarskom stilu i prevodio klasične autore: Homera, Horacija i Vergilija, kao i nemačke pisce, uključujući Getea. Nepravedno je nipodaštavan iz kruga Vukovih sledbenika iako je bio veliki nacionalni i kulturni radnik, visokih intelektualnih dometa.

1802 - Rođen je mađarski revolucionar Lajoš Košut, vođa Mađarske revolucije 1848. nepomirljiv protivnik Habzburške monarhije. Posle upada snaga austrijskog generala Jelačića u Mađarsku u septembru 1848. organizovao je Komitet za odbranu otadžbine, potukao je austrijske trupe i krenuo na Beč kako bi se obračunao s Habzburzima. Narodna skupština je u aprilu 1849. proglasila nezavisnost Mađarske kao i svrgavanje monarhije, a 2. maja ga je izabrala za prvog predsednika vlade slobodne Mađarske. Protiv Košuta su bili i mađarski konzervativni krugovi zbog njegovog naglašenog liberalizma, dok je najkrupnija aristokratija (magnati) dosledno bila opredeljena za Habzburge. Zbog izrazitog nacionalizma protiv njega su bili i nemađarski narodi Ugarske, uključujući i većinu Srba. Ipak među njegovim bliskim saradnicima bilo je i ljudi srpskog porekla, poput Šandora Petefija (kršten kao Aleksandar Petrović) ili generala Janoša (Jovana) Damjanića.

1837 - Kod Požarevca su započeli prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.

1881 - Predsednik SAD DŽejms Ejbram Garfild umro je od rana zadobijenih u atentatu u Vašingtonu 2. jula 1881. Garfild, protivnik ropstva, postao je šef države 4. marta 1881.

1888 - Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano je u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti postala je 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare.

1893 - Britanski dominion Novi Zeland je postao prva zemlja u kojoj su sve žene dobile pravo glasa.

1911 - Rođen je engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Privukao je čitaoce romanima prožetim atmosferom jezivog, iako nije uvek lako protumačiti simboliku u njegovim delima, pisanim u rasponu od najgrubljeg realizma do alegorije. Dela: romani "Gospodar muva", "Naslednici", "Hridine dvojice mrtvih", "Beg škorpija", "Slobodan pad", "Toranj katedrale", "Piramida", "Vidljiva tmina", "Obredi plovidbe", eseji "Vrele kapije", "Pokretni cilj".

1914 - Nepun mesec dana posle srpske pobede u Cerskoj bici, delovi Prve srpske armije i Šesta austrougarska armija započeli su boj na Mačkovom kamenu, na planini Jagodnji u severozapadnoj Srbiji. Posle četvorodnevnih danonoćnih borbi, poginulo je oko 1.200 neprijateljskih vojnika, i 800 Srba, dok je onesposobljeno oko 5.700 srpskih vojnika. Brojnošću i artiljerijom nadmoćne austrougarske trupe prinudile su na povlačenje srpske snage, koje su trpele veliku oskudicu u municiji.

1922 - Rođen je češki atletičar Emil Zatopek, koji je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i u maratonu. Oborio je 18 svetskih rekorda i pobedio zaredom u 69 trka između 1949. i 1951.

1935 - Umro je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, otac astronautike. Još 1883. izložio je ideje o korišćenju reaktivnog pogona kod letelica, a 1903. objavio je prvo klasično delo iz teorije astronautike "Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima". Postavio je osnovne jednačine kretanja rakete promenljive mase u bezvazdušnom prostoru. Sovjetska Akademija nauka ustanovila je "Zlatnu medalju Ciolkovskog" za izuzetan doprinos astronautici i istraživanju kosmosa.

1936 - Rođen je Al Erter, četvorostruki olimpijski šampion u bacanju diska. Erter koji je zlatne olimpijske medalje osvojio u Melburnu 1956, Rimu 1960, Tokiju 1964. i u Meksiko Sitiju 1968. godine, bio je jedini koji je uz Karla Luisa uspeo da pobedi na četiri uzastopne Olimpijade, a bio je i jedini olimpijac koji je prilikom svakog osvajanja zlata obarao olimpijske rekorde. Po završetku atletske karijere posvetio se apstraktnom slikarstvu.

1938 - Rođen je Gordan Mihić, dramski pisac, scenarista. Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je predavao filmski scenario. Dela: "Kad budem mrtav i beo", "Buđenje pacova", "Bubašinter", "Kamiondžije", "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Povratak otpisanih", "Balkan ekspres", "Varljivo leto '68", "Sivi dom", "Tango argentino", "Crna mačka beli mačor".

1941 - Nemačke trupe okupirale su Kijev u Drugom svetskom ratu, posle bitke koja je trajala 45 dana.

1941 - U selu Struganik nedaleko od Valjeva, u jeku Drugog svetskog rata, održan je sastanak Josipa Broza Tita i Dragoljuba Draže Mihailovića, na kojem nije postignut dogovor o zajedničkoj borbi partizana i četnika protiv okupatora.

1955 - U Argentini je vojska oborila predsednika Huana Perona, koji je prethodno izazvao bes rimokatoličke crkve odvajanjem crkve od države. Do 1973. Peron je živeo u izbeglištvu, a po povratku je opet izabran za predsednika, ostavši na čelu države do smrti 1974.

1957 - Amerikanci su u Nevadi otpočeli prve podzemne nuklearne probe.

1961 - Građani Jamajke su na referendumu izglasali izdvajanje te ostrvske zemlje u Karipskom moru iz Zapadnoindijske federacije. Kratkotrajna Federacija trajala je od 1958. do 1962. Bio je to pokušaj da se britanski posedi u Karibima okupe u federalnu zajednicu ali se ona raspala pre pune nezavisnosti tih teritorija.

1975 - Umro je srpski lekar Kosta Todorović, stručnjak za zarazne bolesti, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Napisao je više od 150 radova na srpskom i stranim jezicima. Značajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene. Dela: "Udžbenik akutnih i infektivnih bolesti", "Priručnik za lečenje tuberkuloznog meningitisa".

1985 - U glavnom gradu Meksika Siudad Meksiku, i okolini, u zemljotresu je poginulo oko 12.000 lica.

1989 - Eksploziju iznad Nigera avion tipa DC-10 francuske kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, za koju je docnije optužena Libija, poginula je 171 osoba, koliko se nalazilo u avionu.

1994 - Hiljade američkih vojnika se iskrcalo na Haiti u operaciji koju je Vašington označio kao "ponovno uspostavljanje demokratije" u toj karipskoj ostrvskoj zemlji.

1999 - Međunarodne mirovne snage počele su da se iskrcavaju na Istočni Timor, koji je četvrt veka ranije pripojila Indonezija. Do 1975. Istočni Timor bio je posed Portugalije, otuda je matično rimokatoličko stanovništvo imalo otpor prema prisajedinjenju muslimanskoj Indoneziji.

2002 - U centru Tel Aviva poginulo je petoro ljudi kada je bombaš-samoubica aktivirao eksploziv u autobusu, posle čega je izraelska vlada odlučila da izoluje Jasera Arafata i tenkovima je opkolila njegovo središte u Ramali na Zapadnoj obali.

2003 - Predsednici Rusije, Belorusije, Ukrajine i Kazahstana potpisali su na Jalti dogovor o formiranju zajedničkog ekonomskog prostora.

2006 - Izvršen je državni udar u Tajlandu. Vojska je izvela puč i srušila vladu Taksina Šinavatre i uspostavila privremenu vladu, uz strogu lojalnost kruni. Portparol zaverenika objasnio je da je vojni udar bio neophodan, pošto je vlada milijardera Taksina Šinavatre dovela zemlju u veoma ozbiljnu krizu.

2007 - Umro je srpski ekonomista Kosta Mihajlović. Rođen je u Šapcu a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i doktorirao 1957. na Ekonomskom fakultetu, gde je bio redovni profesor od 1965. a docnije je postavljen za direktora Ekonomskog instituta. Kao član Odeljenja društvenih nauka SANU obavljao je funkcije sekretara Odeljenja a zatim je bio član Predsedništva SANU, od 1998. do 2001. godine.

2009 - Umro je Dušan Kanazir, predsednik SANU od 1981. do 1994. Doktorirao je fiziološke nauke na Univerzitetu Libr u Briselu i bio je redovni profesor Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i načelnik laboratorije instituta u Vinči. Najviše se bavio istraživanjima u oblasti molekularne biologije.

(Tanjug)