Nadbiskup Orlando Antonini: Papa Benedikt XVI neće u Srbiju bez poziva SPC

Papa Benedikt Šesnaesti prilikom nedavne posete Hrvatskoj izneo je dve tačke za novi pristup: s jedne strane jasno je osudio ustaški režim kao neljudski. Sa druge strane, ponovio je stav Katoličke crkve vezan za presudu nadbiskupu Alojziju Stepincu koga je osudio sud jugoslovenskih komunista 1946. godine: ta presuda je lažna i nepravedna, ideološki uobličena, ali je u javnosti i dalje prihvaćena kao sušta istina, a time uzrokuje osuđujući stav prema hrvatskom nadbiskupu. Ovim rečima predstavnik Svete stolice u Srbiji, apostolski nuncije nadbiskup Orlando Antonini u intervjuu za „Politiku“ prokomentarisao je izjave pape Benedikta Šesnaestog vezane za period Drugog svetskog rata i kardinala Alojzija Stepinca.

Nezvanični izvori iz Srpske pravoslavne crkve navodili su nekoliko puta u medijima da je povodom papine posete grobu kardinala Alojzija Stepinca Svetoj stolici upućena neka vrsta protestne note. Znate li nešto o tome?

Ukoliko bi Srpska pravoslavna crkva poslala direktno ili preko Apostolske nuncijature protestnu notu Svetoj stolici u vezi sa kardinalom Stepincem, a nije to javno obznanila, onda ja nisam osoba kojoj bi trebalo postaviti to pitanje.

Često je navođeno da bi dobar korak koji bi približio Rimokatoličku i Srpsku pravoslavnu crkvu bio kada bi papa posetio Jasenovac.

Sa tim u vezi, vidim da se stvari već pomeraju. Od 15. marta 2007. biskup Požege monsinjor Antun Škvorčević sa 90 sveštenika organizuje prvu, hrabru, istorijsku posetu Jasenovcu, moleći za sve žrtve, i to se dešava svake godine u Memorijalnom kompleksu. U septembru 2009. kardinal Bozanić je, takođe, posetio Jasenovac a pre njega je to učinio i predsednik Biskupske konferencije Hrvatske, monsinjor Marin Srakić, koji je tamo bio sa požeškim biskupom Škvorčevićem, sremskim biskupom Gašparovićem i monsinjorom Hranićem, pomoćnim biskupom osječko-đakovačke nadbiskupije. Mnogi katolički sveštenici su prisutni tokom ovih poseta, koji se mole za sve žrtve na tom zloslutnom mestu, uključujući i srpske žrtve. Mnogi očekuju da papa lično poseti Jasenovac. Iz onoga što sam rekao moglo bi biti jasno zašto nije došlo do takve posete. Sigurno ne zato što nije bila željena sama po sebi. Ponavljam potrebu da se nastavi sa nepristrasnim proučavanjem istorijskih činjenica. Vidim u stvari, za razliku od onih koji veruju u presudu iz 1946, da katolici veruju da je na osnovu svih postojećih dokumenata ta presuda pogrešna. Papa je, takođe, zatražio oproštaj za grehe katolika u različitim situacijama. Ne vidim zašto bi to bilo teško uraditi i u ovom slučaju, ali je neophodno utvrditi i pojasniti krivicu za ono za šta se traži oproštaj.

Odluka sa poslednjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora zvanično glasi da će na proslavu 1700 godina od donošenja Milanskog edikta 2013. godine u Nišu biti pozvani pravoslavni poglavari i visoke delegacije drugih hrišćanskih crkava, što je u crkvenim krugovima protumačeno da poglavar Rimokatoličke crkve neće biti pozvan.

Tema „Niš 2013“, uključujući u to i poziv papi, nalaze su u izvesnom „zastoju“ od maja 2010, zato što su ti događaji u srpskom javnom mnjenju odmah povezani sa tragičnim događajima iz Drugog svetskog rata i sve više i više su njime uslovljeni. Stoga je u potpunosti razumljiva obazrivost kada se o toj temi govori na crkvenom nivou. Dozvolite mi da naglasim da je ono što nas deli relativno malo u poređenju sa svime što nas spaja u hrišćanskom jedinstvu. Ne bismo smeli da zaboravimo jedni druge, ali moramo da se trudimo da pokažemo da smo svi braća u Hristu.

Kako se zvanično upućuje poziv papi da poseti neku zemlju koja nije većinski katolička?

Razumno je očekivati da kada papa odlazi u posetu državi gde većina nisu katolički vernici – Srbija ne bi bila prva većinski nekatolička država u kojoj bi došlo do takve posete – da do nje dođe pod najboljim uslovima: osim poziva vlade i katoličke hijerarhije, poželjno je da postoji saglasnost većinske crkve ili najveće religije, tako da poseta donese očekivane obostrane plodove. Barem godinu dana pre posete, uobičajeno, poziv bi trebalo da bude upućen da bi bilo moguće obaviti odgovarajuće pripreme.

Prilikom nedavne posete Hrvatskoj, portparol Vatikana, otac Federiko Lombardi, izjavio je da papa razmišlja da prihvati poziv predsednika Borisa Tadića i poseti Srbiju. Da li to znači da će posetiti Srbiju bez poziva većinske crkve?

To što kažete, moguće je u teoriji, ali ne i u praksi. Elementarno pravilo učtivosti sprečava da se tako nešto desi, ali i razlozi koje sam pomenuo u prethodnom odgovoru.

(Politika)