Nastavnica iz Niša Nataša Medenica obratila se kolegama koje danas drže nastavu: Hoćete li đacima reći da je malo veća plata važnija od slobode? Podignite glave, ispravite kičme, pokažite da ste ljudi

Hoćete li svojim đacima, kada vas pitaju za studentske zahteve, reći da pognu glavu i ćute, da je malo veća plata važnija od slobode, pitala je na protestu prosvetnih radnika nastavnica iz Niša Nataša Medenica, obraćajući se kolegama koje su prvog dana drugog polugodišta u učionici.

Nastavnica je prenela okupljenim kolegama podršku prosvetnih radnika iz Niša.

„Beograđanima prenosim molbu velikog broja roditelja čija deca studiraju ovde, da fizički stanete u studente, da ih zaštitite od zla, od nasilja kojim su izloženi“, poručila je ona.

Obratila se i kolegama koji su danas u učionicama i pitala kako mogu đcima da kažu „dobar dan“ i „dobro jutro“ dok se „na studente nasrće noževima, dok ih gaze automobilima, dok ih tuku po holovima fakulteta, dok ih nazivaju plaćenicima i agentima stranih sila“.

„Šta ćete odgovoriti učenicima kada vas pitaju za studenske zahteve i blokade? Hoćete li im reći da treba da ćute i gledaju svoja posla? Da budu samoživi, bez empatije, bez kritičkog mišljenja, da budu ponizni i pokorni?“, pitala je kolege.

Hoće li, nastavila je, svojim đacima reći da je malo veća plata važnija od slobode?

„Da li čekate da vaše dete bude udareno? Da vama padne na glavu neki plafon i nadstrešnica? Kako ćete takvi bilo kome biti autoritet i uzor? Kako ćete takvi sprečiti da vas šamara ko god stigne? Ko će od vas takvih želeti bilo kakvu lekciju?“, pitala je Medenica.

Poručila je kolegam da, kada jednom neko počne da odustaje, to se pretvori u naviku. A sada je, smatra, zadnji čas da se ta navika promeni.

„Ne dozvolite da vam najveća briga bude da li ćete pasti na nekom zadatku, već da li ćete biti zadovolnji tim padom. Kažu, velika je nesreća kada čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kada ne zna šta može. Okrenite se životu bez samosažaljenja i zamenite ga životom sa svrhom. Kada se usudite da krenete svom snagom, radi svoje vizije, postaće vam sve jasno, manje ćete se plašiti, strah će nestati. Ovo naše putovanje od 1000 milja počinje jednim korakom, a sada je pravi čas za taj korak. Podignite glave, ispravite kičme, pokažite da ste ljudi, jer kao što je Njegoš rekao – ‘i čast i bruka žive dovjeka’. Mi vas čekamo ovde, uz studente“, navela je ona.

(N1)