Немачки стручњак: "Пројекат Јадар" је пропао, Србија се удаљава oд ЕУ

Ескалација кризе у Србији и могуће последице за регион. То је била тема дискусије одржане у Берлину, на којој се говорило и о судбини планираног копања литијума у долини Јадра, пише Дојче веле.

„Пројекат Јадар неће кренути и то је одређена последица, односно колатерална штета протеста“, каже за ДW Милан Нич. Тај стручњак Немачког друштва за спољну политику из Берлина (ДГАП) тврди да има поуздане информације на основу којих је сигуран да од Јадра неће ништа бити:

„Ја сам чуо нешто (о Јадру). За бизнис је веома важно да су ствари предвидљиве. Тамо су (Рио Тинто) имали неке рокове, планове, нешто су уложили и ништа од тога. Они иду ван плана, и тај литијум тек треба ископати. А то није једини пројекат у Европи, има и других који су боље припремљени, или су више предвидљиви.“

Србија се удаљава од ЕУ

Судбина планираног рударења литијума била је једна од тема панел-дискусије која се одржала у Берлину у просторијама ДГАП. Управо на истом месту на којем је пре једанаест година тадашњи (нови) премијер Србије Александар Вучић најавио снажне напоре с циљем приближавања његове земље Европској унији, панелисти су синоћ (11. септембра 2025.) закључили да се Вучићева данашња Србија управо удаљава од ЕУ.

Милан Нич је на панелу представио кратку анализу ДГАП о тренутној ситуацији у Србији. И то с поражавајућим закључцима. У том се документу може прочитати да се Србија од фактора стабилности претвара у фактор нестабилности у региону, те да Вучић „није у стању да реши проблеме Србије, а ни да понуди политичке концесије“ широком народном покрету који се побунио против актуелне власти. Од немачке владе Нич захтева активнију улогу у решавању кризе у Србији. Али, како би та улога требало да изгледа?

„Мислим да немачка влада мора да се изјасни. До сада нису имали јасан став. Мислим да министар спољних послова Вадефул може и мора да игра велику улогу као представник ЦДУ, владајуће странке у Берлину, али и странке која је део ЕПП, где су и напредњаци“, сматра стручњак из ДГАП, водећег немачког труста мозгова за подручје спољне политике.

Шта може да уради Немачка?

Криза у Србији се не смањује, већ се продубљује, додаје Нич у разговору за ДW: „Мислим да би немачка морала да подржи Марту Кос, као комесарку која је имала јасне ставове.“

На дискусији је требао да учествује и Тилман Кубан, посланик ЦДУ у Бундестагу. Он је већ посетио Србију, где се похвално изразио о планираном пројекту копања литија. Али, у последњем тренутку отказао је учешће на панелу. Како је за ДW потврђено из његовог кабинета, разлог су биле „хитне обавезе“ у Бундестагу.

Уместо њега, у ДГАП је говорио Мануел Сарацин (Зелени), повереник бивше немачке владе за Западни Балкан. Он је рекао да није тешко схватити ситуацију актуелну ситуацију у Србији, с обзиром на, како је рекао, трансфер моћи у кабинет председника Србије: „Деведесет одсто ствари у земљи иде преко његовог стола.“

Сарацин: Вучић се одлучио…

Сарацин сматра да је „у току велики тест“ за читав регион Западног Балкана, с обзиром на „велики број играча“ који желе да прошире свој утицај. Говорећи о политици балансирања председника Србије, бивши посланик Зелених је у једном тренутку рекао да „има осећај да се Вучић већ одлучио за једну страну“. Одлазак Вучића у Москву на Дан победе за Сарацина је, како каже, био јасан сигнал.

Зашто у тој ситуацији Берлин не игра активнију улогу у региону? И колико је Балкан данас уопште важан на листи приоритета нове немачке владе, с обзиром на сва геополитичка превирања у свету?

„Прво, не игра активнију улогу зато што је тако лакше. А друго, зато што имају веома велике геополитичке проблеме – Украјина, можда је баш сад дошао критичан тренутак у дипломатији по питању примирја у рату. У приоритетима Балкан није то што је раније био у Берлину. Немају политичку енергију или пажњу за то, али пре свега је лакше да нису у првом плану“, каже за ДW Милан Нич из ДГАП.

На панелу у просторијама ДГАП учествовали су и Газела Пудар Драшко, директорка Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, као и Раша Недељков, програмски директор ЦРТА. Они су говорили о тренутној ситуацији у Србији, а представили су и резултате истраживања о политички ставовима младе генерације у њиховој земљи.

„Охрабрење“ за грађане Србије

Пудар Драшко за ДW је оценила да интересовање актера из иностранства и позиви за преузимањем активније улоге у решавању кризе „охрабрују грађане“ Србије.

„То им показује да њихова борба није невидљива и да оно што они желе – а то је правда, то су институције које функционишу, то је владавина права – да се то види управо као борба за европске вредности које би сви требало да делимо. То је нама охрабрење да наставимо да се боримо за промене у Србији.“

(Н1)