Nikola Hajdin: Politika nije misija SANU

SRPSKU akademiju nauka i umetnosti država plaća da vodi brigu o razvoju nauke a ne da se bavi politikom. Važna društvena pitanja razmatramo, ali isključivo na naučnoj osnovi. Ne može niko od nas da očekuje da iznosimo političke stavove i mišljenja. Nijedno pitanje koje se tiče ove nacije nije strano Akademiji, ali traži naučni pristup. A, političke ocene može da iznosi svaki akademik privatno, kao i svaki drugi građanin.

Ovako akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU, odgovara na kritike dela javnosti da se Akademija previše drži „po strani“ kada je reč o najvažnijim društvenim pitanjima, a pogotovo o političkim problemima. Bilo je i žestokih optužbi, poput onih koje je izneo akademik Vasilije Krestić, da iz Akademije nije proterana politika nego nacionalna politika. Na sve to akademik Hajdin ne želi da se osvrće, ali tvrdi da je doprinos SANU ključnim pitanjima - u pravoj meri.

* Na koji način je Akademija praktično prisutna? Osećate li potrebu da se, ipak, aktivnije uključite u dešavanja, bar što se tiče najvažnijih društvenih i političkih pitanja?

- Veliki doprinos dali smo kosovskom pitanju. Organizovali smo naučne skupove, pisali radove, imamo najbogatiju literaturu o poreklu naroda, jezika, teritoriji KiM... Na isti način bavili smo se i, recimo, osnivanjem Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.

* Na početku ste trećeg mandata na čelu SANU. Da li će taj kurs kojim ste vodili Akademiju ostati isti?

- Čim su članovi izabrali istu upravu, znači da je naš put i do sada bio prilično dobar. Radićemo na isti način, ali nameravamo i da podmladimo Akademiju. Nadamo se da ćemo na sledećim izborima primiti veći broj mlađih članova, a ove koji su već tu uključićemo više u rad.

* Prvi put, posle mnogo godina, na izborima za predsednika SANU pojavio se samo jedan kandidat...

- Do poslednjeg trenutka očekivao sam da se neko prijavi. Ne znam šta je razlog nezainteresovanosti ostalih članova. To oni najbolje znaju.

* Tražeći argumente protiv vas, protivnici su navodili i kako ste u ozbiljnim godinama, a upravljanje SANU zahteva mnogo energije...

- Niko ne zna za koji period neko ima potrebnu energiju. Važno je da se trudimo i da nikada ne stojimo u mestu. U ovom mandatu nameravamo da uvedemo neke nove aktivnosti. Razmišljamo da podstaknemo naučni rad uvođenjem Akademijinih nagrada. U početku bismo dodeljivali nagrade za fiziku, matematiku, tehničke nauke i medicinu. A za to ćemo, nadam se, naći sponzore u velikim kompanijama koje imaju interes da promovišu ove oblasti.

* Nauka je ostala bez svog ministarstva. Hoće li to ostaviti posledice?

- Takav potez je štetan za nauku. Jer, glomazni sektor prosvete traži mnogo novca i rada i „progutaće“ znatno manju nauku. Istina je da smo tražili spajanje, ali ne sa celom prosvetom, nego nauke i visokog obrazovanja. To bi bilo pravo rešenje za malu zemlju kao što je naša - da se nauka istovremeno i povezano razvija na institutima, fakultetima i Akademiji.

* Ko je kriv za takav odnos prema nauci?

- Imamo mnogo nepismenih, a oni su iznedrili puno polupismenih, koji ne mogu da shvate važnost nauke. Iskreno veruju da nam nije ni potrebna.

* Broj i bukvalno nepismenih prelazi milion građana. Kako država može da se izbori s tim problemom ako naučne institucije ne ulažu veći napor da joj na to ukažu?

- Velika je sramota što nam je broj nepismenih toliki. Druge nacije, poput Čeha ili Poljaka, praktično nemaju nepismenih. A, bolje od nas su i neke zemlje u regionu. Moramo da se menjamo. Nepismenost je opasna kočnica za razvoj društva. Ima mnogo dalekosežnije posledice nego što mi mislimo.

* Ne možemo da se pohvalimo ni brojem fakultetskih diploma?!

- Njih ima onoliko koliko društvo može da ih „proguta“. Ako neko završi sociologiju i zaposli se na benzinskoj pumpi, tu nema mnogo koristi za sociologiju.

* Kako da smanjimo broj prvih, a povećamo broj drugih?

- Jedino rešenje u oba slučaja jeste viši životni standard. Kada bi bilo više posla za određene struke, možda bi se ljudi probudili, završili neke škole. Mnogi sada životare. Škola im i nije potrebna.

* Plaši li vas što veliki broj mladih, obrazovanih odlazi iz zemlje?

- I za njihovo zadržavanje u zemlji, jedini je recept jača privreda, sa više radnih mesta. Nekada su firme tragale za inženjerima, a danas su, na primer, mašinski inženjeri u potrazi za poslom. Pitanje standarda je pitanje ostanka mladih ljudi.

* Čini li vam se da stasavaju generacije sa sve skromnijim znanjem?

- Znanje koje se nudi u našim školama i dalje je veliko, ali je prijem relativno skroman. Za loš rang naših univerziteta na svetskim listama krivi su delimično i profesori, koji i dalje rade tradicionalno. Kada sam bio profesor, tek svaki četvrti student je dobro razumeo moj predmet. Od ostalih sam tražio minimum znanja za prolaz, ali sam pojedine zamolio da se ne bave tom oblasti građevinarstva. Neki su me i poslušali, i postali uspešni biznismeni, a poneki su završili i u politici.

* Kako kao mostograditelj gledate na buduću sliku Beograda, sa dva nova mosta?

- Beograd je uvek dobijao moderne mostove, napredne za svoje vreme - od mosta kralja Aleksandra, preko Brankovog, Gazele, Železničkog, koji sam ja radio, pa do ovog poslednjeg, na Adi. Svaki od tih mostova je u svoje vreme promovisao Beograd, pa će tako biti i sa mostom na Adi. Uvek je bilo kritika pojedinih ljudi, ali sve kritike padnu u vodu kada se most izgradi. Istorija je jedini sudija.

(I. Mićević, Večernje novosti)